Нова страница у историји руског манастира на Атону

У Русији се оснива Фонд за подршку манастира светог Пантелејмона на Атону. Да се помогне древној обитељи руских калуђера, која има огроман значај за цео православни свет предложио је председник Дмитриј Медведев. Пројект је разматран 30.09. на првој седници друштвено-попечитељског савета, која је одржана у подмосковској резиденцији шефа државе.

Историјски је дошло до тога да се на Светој грчкој гори Атон подвизавају монаси из најразличитијих земаља и народа, каже сарадник Одељења за спољашње црквене везе РПЦ отац Игор Јакимчук.

Руско присуство на Атону има прилично сложену и богату историју. Својевремено је број руске братије долазио и до пет хиљада људи. Били су то огромни манастири, огромни скитови – Андрејевски, Иљински, мноштво келија. Међутим, због познатих историјских околности много тога је изгубљено, а оно што се сачувало налази се у жалосном стању. 1969. године у манастиру светог Пантелејмона је избио велики пожар. Половина манастира је изгорела и до данас нису сви конаци доведени у ред. Оштро се поставља и проблем његовог попуњавања братијом, пошто је то повезано с обавезним добијањем дозволе од Константинопољског патријархата и грчких власти.

Монаси су по уставној повељи Свете Горе из 1924. године која је на снази, обавезни да приме држављанство Грчке, које се даје приликом ступања у обитељ. Ради се о томе што се манастир светог Пантелејмона, који је вековима грађен од прилога Руса, налази у канонској јурисдикцији Константинопољског патријархата. С овим су повезане и потешкоће у његовом попуњавању, објашњава отац Игор.

Руска држава посвећује потребну пажњу проблему обнављања руских светиња. Много тога је већ учињено. Озбиљан импулс у овом раду дала је посета Владимира Владимировича Путина Атону 2008. године. После ње у манастиру је обновљена манастирска болница, опремљена је кројачка радионица и пристаниште. Мислим да ће се ови радови наставити, само сад већ на новом нивоу.

Поводом састанка учесника на седници Друштвено-попечитељског савета манастира светог Пантелејмона припремљена је изложба посвећена историји обитељи. На експозицији су приказани раритети Руске државне библиотеке и библиотеке председника. Између осталог, руска дореволуционарна издања посвећена Атону. Најстарије од њих датира из 1846. године.

Патријарх Кирил је на састанку говорио о тешкоћама које је манастир морао да искуси у двадесетом столећу, као и о својој првој посети Атона почетком 1970-их година. По речима поглавара РПЦ у овом периоду је у руском манастиру на Атону било свега неколико монаха, а службе су се одвијале с великим тешкоћама. Данас је број братније у обитељи светог Пантелејмона знатно повећан. „Од свег срца подржавам предлог за оснивање друштвено-попечитељског савета и Фонда, који ће омогућити реализацију плана радова на обнављању и рестаурацији. Надам се да ће наш данашњи сусрет положити основу за нову страницу у историји манастира светог Пантелејмона на Атону,“  - рекао је патријарх.