Прича о изгубљеном времену

Реч оптимизам нестаје из лексикона инвеститора и економиста без обзира на све напоре политичара. Нису се поравдале наде да ће Велика двадесеторица разрадити путну карту изласка из кризе. Одржано ове недеље гласање о повећању обима Европског фонда стабилности инвеститори су саслушали без ентузијазма.

Тржишта су изгубила веру у европске лидере – то је главна вест последње недеље септембра. У четвртак је немачки бундестаг изгласао повећање  националног удела Европског фонда финансијске стабилности. Планира се  повећање од 440 на 780 милијарди евра. Подсетимо да је ЕФФС био формиран лети ове године. Његов је главни задатак помоћ кризним земљама еврозоне на рачун куповине њихових обвезница и пружања кредита. Међутим, напори европских лидера више нису способни да ликвидирају опасност нове рецесије, - изјавио је у интервјуу ТВ каналу Блумберг економиста, бивши члан комитета за новчану политику Банке Енглеске Девид Бленчфлауер.

Основна мисао инвеститора је  сувише мало и сувише касно. Све време  се власти вуку за тржиштима, управо тржишта руководе свиме. Оним који одлучују у Берлину или Паризу лакше би било да ништа не раде, не реагују. Зовем све то политиком галаме и негације. Она је лишена здравог разума, она је безнадежна, јер је главна функција политике као и лекара - немој да нашкодиш. Ту је све наопако.

Економисти истичу – чак и ако признаш да су монетарни механизми ефикасни – новца ипак нема довољно. Државни дуг Грчке износи 400 милијарди евра, међутим, дуг Италије – једне од највећих економија Старог Света је близак двама трилионима евра! Међутим, власти ЕУ не журе да помогну Риму.

Да би се обуставило ширење  кризе политичари морају да се одлуче за радикалне мере, - констатују аналитичари. Првим кораком у том правцу  може да се сматра позив Немачке за спровођење строже буџетске политике. Протекле недеље је Ангела Меркел изјавила да Брисел мора да има право да укине буџете земаља које су  пребациле норме дефицита буџета. Међутим, та иницијатива не може да буде спроведена експедитивно. Зато је неопходна, мада и строга варијанта решења кризе - дефолт Грчке, - уверен је руски финансијски аналитичар Игор Николајев.

Уствари се сви боје да може да почне ланчана реакција. Треба учинити све да не би она почела, управо на то морају да буду усмерени сви напори. Када се одлука доноси свесно, рецимо, према Грчкој, мада је то парадоксално, смањујемо веровтноћу такве ланчане реакције.

Почетком ове недеље су се чуле гласине да таква радикална варијанта није искључена. Тобоже план спасења еврозоне, који је припремио ММФ, предвиђа отписивање 50 одсто грчког државног дуга. Односно, то је делимични дефолт. Атина је сместа критиковала та саопштења, назвавши их шпекулацијама. Главни заштитник Грчке у ЕУ – Ангела Меркел – још једном је изјавила о безусловној подршци Грка Међутим,  сама појава таквих информација је симпоматична, уверени су експерти. О томе да  резерве  ММФ нису довољне  за спас кризних земаља отворено је изјавила шеф тог фонда. Ствар је дошла дотле да је Кристиан Лагард замолила Русију и друге земље БРИКС да пруже ЕУ новчану помоћ. Међутим, Москва сматра да водећа улога мора да припада ММФ. Не треба измишљати нове механизме, - изјавио је у интервјуу Гласу Русије заменик министра финансија рФ Сергеј Сторчак.

Земље БРИКС морају да делују у оквиру законодавних процедура које оне имају. Између осталих,  Русија и Кина не могу да се уједине и предложе Европи неку новчану масу. Европа је као појам виртуелна. Она се састоји од многих суверених прималаца зајама. Неки од њих имају тешкоће са сервисирањем својих обавеза. Међутим, већина чврсто стоји на ногама и рефинансира обавезе или их поништава. Никаква заједничка благајна, никаква помоћ свима и то одмах не постоје. БРИКС су стриктно ставиле на знање  да су њихови приоритети повезани с повећањем могућности потенцијала ММФ. Можемо да измишљамо различите облике сарадње држава у вези са опасношћу финансијске кризе. Уствари постоји једини инструмент – ММФ.

Протекле недеље је председник САД  Барак Обама, чија администрација не може да савлада раст државног дуга и незапосленост,  допринео је  докрајчивању еврозоне. Он је изјавио да европски политичари нису у стању да регулишу кризу. Експерти резимирају – сваки дан одуговлачења и несугласица приближава нову рецесију. Симболично је да се то дешава треће годишњице пропасти инвестбанке Леман Бразерс.  Ма колико се говори о поукаме те јесени нико их не узима у обзир.