Колективна рецесија чува зону евра

Рејтинг агенције Мудис и Ес енд Пи обећале су да ће и даље да дају лоше оцене низу земаља зоне евра. Да подсетимо, прво је посрнуо кредитни рејтинг Италије. Затим се пољуљала једна од највећих француско-белгијских банака Дексиа. Финансијски једрењак је кренуо ка дну због рестартовања грчких облигација државног дуга. Околне финансијске институције су оставиле утопљеника на вољу судбине. Са кратким парама данас је код свих банкара густо, нико никоме не даје на зајам. Гиганта ће спасавати, како то обично бива, од новца пореских обвезника.

Уз то падају берзанске котације, смањује се производња, расте инфлација. Југ Европе обухваћен је штрајковима попут грчког. Тамо је у среду становништво демонстрирало против масовних отпуштања и пореског бича. Губитке за болесне економије због сличних протеста влада још треба да израчунају. Читав овај терет проблема зоне евра водеће аналитичке агенције оцењују као клизање ка рецесији. Тему разматра коментатор Сергеј Гук и експерти – шеф катедер за хартије од вредности Финансијске академије Борис Рубцов и немачки професор економиста доктор Арно Клене.

Симптоматично је упозорење са којим се Интернет-издање Годишњи беразански преглед у лицу експерта за хартије од вредности Мартина Вајса обратило драгим улагачима. Цитирамо: Пажња! Ако грчки мехур на крају крајева пукне, ваши улози и ваша егзистенција ће изгорети. Није ваљда заиста време да се укључи сирена за узбуну? Мишљење шефа катедре за хартије од вредности Финансијске академије Бориса Рубцова.

Питање је у размерама назатка и потреса. Ја лично нисам склон да сматрам да ће се десити катастрофа. За нас је репер Велиак депресија. Ништа слично се од тада никада није дешавало и мислим да се неће дешавати. Зона евра, сматрам, такође ће издржати. ДРуга је ствар што ће се то одразити на курс долар-евро. Могуће је заоштравање проблема око незапослености, економски назадак. У Европи предстоји некакво кориговање. Многе европске земље живе заиста изнад могућности. Сматрам да ће Европа изаћи из ове кризе, али несумњиво мораће да стегне каишеве.

Данас европске банке осећају оштри недостатак готовине. Ситуацију погоршава опасна веза дражвних дугова са приватним финансијским организацијама. Једноставније говорећи: у трци за профитом банке су купиле државне облигације које су сада обезвређене, многе упола. Коменатар професора Арна Кленеа.

Сваки државни дуг увећава приходе од каматних стопа. За то су, наравно, заинтересоване банке и финансијски фондови. И испада зачарани круг. Дугови расту, камате за њих такође. Овај круг политичари очигледно нису у стању да прекину. Потребна је друга контроал и други прилаз финансијским тржиштима. Ипак не може да се деси да економски развој крене низлазном линијом у читавом свету. Земље у развоју се и даље развијају узлазном. И глобално не видим тенденције које воде ка депресији или економском назатку.