Америчко пролеће дошло на Вол-стрит

Већ трећу недељу у САД се одвија акција Окупирај Вој-стрит. Демонстранти покушавају да привуку пажњу власти за социјалне проблеме становништва, незапосленост, корупцију, насиље корпорација и високе цене образовања.

Иступања су иницирали студенти и започела су 17. септембра у пословном центру Њујорка – Менхетну. Један од организатора неформалног покрета био је Канађанин естонског порекла Кале Ласн. Он активно користи искуство масовних демонстрација на Северу Африке и Блиском Истоку. То не значи да се Американци боре против ауторитарног режима, али су методе сличне, сматра политиколог Феликс Бурџалов.

Они се повезују међусобно преко друштвених мрежа и договорено излазе на улицу, протествујући против недовољности оних мера које предузима Обама.

Демонстранти активно користе Интернет. На Твитеру је направљен чак посебни сајт где се акумулирају све информације. Прво је Ласн позвао следбенике на мирни протест, али није крио да акције могу да се прошире и на друге земље. За сада су иницијативу студената подржали у Лос-Анђелесу, Бостону, другим градовима САД. У сваком случају, демонстранти већ имају хиљаде присталица. Довољно је рећи да је последњег викенда полиција ухапсила на Менхетну 700 људи.

После 17. септембра студентима су се придружили наставници, пензионисана војна лица, незапослени и запослени да пола радног времена. На сајту се каже да су то људи свих раса, полова и вероисповести. Њихов циљ је да изразе незадовољство стањем у економији и политиком власти. И урока за то има више него довољно. Незапосленост се већ одавно не супшта спод 9%. А међу америчком омладином њен ниво премашује 46%. У САД се виде проблеми око отварања нових радних места. А то се директно тиче омладине. Демонстранти иступају против корупције у политици и банка које живе ко бубрези у лоју док сиромашни постају све сиромашнији, а богати све богатији.

Међу демонстрантима се чују и гласови о класном рату и позиви на револуцију. Мада није баш исправно упоредити иступања Американаца са догађајима у арапским земљама, сматра амерички економиста Александар Гохман.

Финансијско-економска ситуација америчких студената није баш тако бедна као, рецимо, економско стање становништва у арапским земљама. Зато је овде то највероватније изражавање незадовоства, ни у ком случају политички протест против постојећег уређења или економске политике.

Са Американцем се слаже и његов руски колега Борис Макарнко, који сматра да САД има много демократских начина да се изрази незадовољство.

Социјалних бура у САД увек је много, једноставно ми их не примећујемо. Већина њих се налази у оквиру демократске политике. Од 2008. године главној критици америчког друштва подвргнута је улога крупног бизниса, посебно финансијског тржишта. Неколико деценија Американци су захваљујући том тржишту добро живели, штедели новац, користили се хипотекама. Одједном се десио крупни проблем који се одражава на раст економије, на радна места, тачније на благостање обичних грађана.

Експерти се слажу у мишљењу да ће Барак Обама ради одржавања рејтинга саслушати глас демонстраната. Али тешко да ће се нешто променити у економској политици. Тим пре у условима када је већина Американаца навикла да уређује свој живот у оквиру постојећег система и традиционално не подржава револуционарне пароле.