Навијачи руше БиХ, као што су 1991. СФРЈ

Распад БиХ могао би и дефинитивно да почне тамо где је почео и распад Југославије - на фудбалским стадионима! То, наиме, сматрају спортски радници, аналитичари, социолози и политичари, после серије инцидената које су на стадионима широм БиХ направили навијачи!
Последњи инцидент десио се прекјуче у Сарајеву где су се уочи, да иронија буде већа, пријатељске утакмице њихових тимова потукли навијачи Жељезничара и Хајдука. У правом рату на сарајевским улицама повређени су 10 навијача и два полицајца. На стадиону „Грбавица" и око њега тукли су се „манијаци" (углавном из Сарајева) с „торцидом" која је у главни град БиХ дошла, како из хрватских градова, тако и из Томиславграда, Мостара, Широког Бријега и других херцеговачких градова.

Пре десетак дана у Бањалуци је прекинута утакмица између Борца и Жељезничара када је група навијача домаћих напала гостујуће навијаче. Само неколико дана касније уследио је нови инцидент, и то у Мостару, где су навијачи Зрињског, углавном Хрвати, покушали да линчују фудбалере Вележа, за који махом навијају Бошњаци.
Као деведесете

Легенда бх. екс-Ју фудбала Ивица Осим, актуелни председник Комитета за нормализацију фудбала у БиХ, каже да га све подсећа на почетак деведесетих и трагичне последице које су уследиле након тадашњег дивљања по стадионима.

- Све што иде у правцу интеграција и помирења жели се рушити из одређених центара моћи - поручио је Осим, и додао да су обични људи жртве политичких манипулација које их чине све више фрустрираним.

Професор социологије спорта на Универзитету у Бањалуци Душко Вејновић каже да ситуација заиста подсећа на ону са почетка деведесетих, када је грађански рат почео управо на стадионима.

- Резултат тих догађаја био је распад Југославије. Аналогно томе, и ово што се тренутно догађа у БиХ могло би довести до распада земље, али сигурно је да се то не би могло урадити без ратног сукоба. Питање је, међутим, да ли ико у овој земљи жели поново да ратује - каже за Пресс РС Вејновић.

Он додаје да последњи догађаји на стадионима неспорно имају политичку димензију и да иза њих стоје одређене политичке елите којима одговара стварање тензија и међунационалних сукоба.

- Политичари желе да хомогенизују како навијаче, тако и саме спортисте, јер преко њих желе да остваре неке своје циљеве, побољшају рејтинг своје партије и подигну га уочи избора. Није случајно то што се ови нереди догађају у време кад БиХ нема власт и када су националне тензије подигнуте на највиши ниво. Сасвим је очекивано да се то пренесе и на спортске терене, међу те младе људе и тинејџере који долазе на стадионе и којима је веома лако манипулисати - оцењује Вејновић.
Везе спорта и политике

Социолог Слободан Наградић истиче за наш лист да је немогуће раздвојити спорт од политике, који су у вези још од античких времена када су ратови прекидани због олимпијских игара. Он сматра да се последњи инциденти на спортским борилиштима могу повезати са актуелном политичком ситуацијом у земљи.

- Приметно је да се сукоби догађају око спортских терена, а не на њима. Сами спортисти не праве проблеме. Оно што се догађа има везе са спортским, али и политичким разлозима. Нереде изазивају квазинавијачи који су инструментализовани од стране различитих ситних и крупних мешетара који у таквом развоју догађаја имају неке своје финансијске и политичке интересе. Ситуација је ипак нешто другачија него почетком деведесетих, па би и терапија требало да буде другачија. Међутим, не види се жеља друштвених институција да реше тај проблем. Не само да нема енергије која би га решила, већ се, сликовито речено, ватра гаси бензином - каже Наградић.

Он истиче да тим инструментализованим навијачима уопште није до спорта, већ искључиво до изазивања инцидената, што потпуно одговара оним политичким структурама које не желе владавину закона у земљи.

- У суштини, то су квазинавијачи. Чињеница је да се у навијачким сукобима треба тражити и национална димензија, односно да се све што се догађа посматра кроз призму сукоба Срба, Хрвата и Бошњака, али исто тако је и чињеница да су ти који себе називају навијачима у ствари обични квазисрби, квазибошњаци и квазихрвати који мисле да је то што раде добра ствар - закључује Наградић.