Снага евра је у снази духа

Састанак Ангеле Мекел и Николе Саркозија одржан 9. октобра није донео кардиналне промене у економску климу зоне евра. Мада, завршивши билатералне консултације, лидери Немачке и Француске покушали су да пренесу одлучност и оптимизам, изјавивши спремност да пруже подршку европским банкама, огрезлим у дужничкој кризи. Француски председник је обећао да до краја месеца треба да буде нађен одговор на кризу, а до почетка новембра на састанку велике двадесеторице у Кану биће представљен некакав обшти пакет антикризних мера. При томе Саркози није изразио никакве претпоставке какве ће управо бити мере.

То је добар знак – одлучност две водеће европске државе да гарантују рекапитулацију банака, које ће страдати приликом вероватног банкротства Грчке. Нема више на кога да се рачуна. У интервјуу за Глас Русије доктор економских наука Павел Медведев је истакао:

Француска и Немачка ће поднети значајно оптерећење у исправљању финансијског стања Европе. Углавном оне су се већ на то сагласиле, сада је питање о детаљима. Али пошто сваки евро они треба да откидају, како се каже, гледајући на своје бираче, њима то није лако да чине. Они ће то учинити, пошто је алтернатива крах Европе.

У међувремену, недељне изјаве Меркел и Саркозија о уједињењу пред кошмаром кризе изазвале су међу европским политичарима нови талас дискусија – колико интензивно треба цимати саму Грчку ради њеног добра. Како извештава агенција Ројтерс, министар финансија Белгије Дидије Рејндерс у интервјуу за грчке медије указао је на неприхватљивост претераног пооштравања режима строге штедње у земљи хелена који штајкују. Са белгијским министром никако се не слаже Пол Томсен, шеф мисије ММФ у Атини. А посланик доњег дома немачког парламента и члан владајуће странке ХДС Михаел Фукс уопште је позвао Грчку да делимично одустане од националног суверенитета. Како је изјавио Фукс грчкој штампи, за повратак сопствене конкурентности и финансијског поверења пријатеља из Европе, земљи би било боље да уопште егзистира ван зоне евра.

Али да ли се само ради о Грчкој? По мишљењу Павла Медведева, општа ситуација у Европи достигла је гранично стање и сада мало шта зависи од строгости атинске економске дијете. Како сматра експерт, у ствари Грчка није највеће оптерећење на зону евра: становништво земље је невелико, зато је њен спас релативно јефтин. Ако у Италији и Шпанији догађаји почну да се развијају по грчком сценарију, тада ће стање зоне евра заиста постати критично.

Уопште, убеђени су експерти, један од извора актуалне кризе налази се у првобитном финансијском склопу ЕУ, тачније зоне евра. 17 земаља, 17 буџета, заједничка валута, али нема заједничке одговорности за буџете. И ускоро, по мишљењу Павла Медведева, треба очекивати наставак врло напетих преговора између јаких чланова зоне евра, оних који слабе и дављеницима.

Ипак превремено је сахрањивати јединствену европску валуту, самтра експерт: то је превелика вредност да би европљани са њиховим европским духом себи дозволили да од ње одустану.