Утопија у условима кризе зоне евра

Оригинални пројекат изложио је на страницама Фајненшл Тајмса бивши министар иностраних послова Велике Британије Дејвид Овен. Земљама које не улазе у зону евра предлаже се да направе свој нови савез. Смишљен је и назив: Не-еврогрупа, скраћено НЕГ. Алијанса, по замисли иницијатора, треба да постане острвце стабилности у ЕУ. И нека противтежа валутном савезу који није у стању да изађе на крај са дужничком кризом, која прети да озбиљно поколеба основе ЕУ.

Ради се о малом: убедити партнере који су из разних разлога остали с друге стране прага зоне евра да се обједине око новог лидера – Велике Британије. Тему разматра коментатор Сергеј Гук и гост, професор доктор Ханс-Хенинг Шредер, руководилац истраживачке групе немачког Фонда за науку и политику.

Мистер Дејвид Овен се не брине за себе, већ за партнере из ЕУ. Крајње га нервира што се према становништву земаља које не улазе у привилеговани валутни клуб односе као према грађанима друге сорте. И фактички остављају их ван европске политике, зато што се главне одлуке доносе без њих. Објединивши се, оне би могле да тешње координишу делатност својих централних банака и влада.

Шта може да значи овај пробни балон који је пуштен у време јачања нестабилности на свим финансијским фронтовима? Професор Хајнц-Хенинг Шредер претпоставља: то је индивидуално мишљење, идеја истакнута у кризној ситуацији по евро.

Како да се земље које не чине зону евра заштите од дешавања? То ми се чини као позадина идеје. Заиста да ли је могуће у актуалној ситауцији, када на тржиштима влада несигурност, где долар губи позиције, створити споствену унију? Сумњам да је то реално. Велика Британија је прво стално заузимала скептичан став. И деловала је обазриво. Ја бих интерпретирао тако: то није званична тачка Велике Британије, већ мишљење бившег министра. Он сматра да у ситуацији када Француска и Немачка играју одлучујућу улогу у економској и финансијској политици, Велика Британија може такође да ојача своје позиције. Данас имамо превише рецепата, превише кувара, који покушавају да дају предлоге. Обичном грађанину, између осталог мени, постаје све теже да се разабере шта се ради у економској и финансијској политици.

Данашња одлучујућа реч у економији не само зоне евра, већ и у целини ЕУ потпуно припада Немачкој и Француској. То је општепризната чињеница. Позив бившег министра парнтерима који остају ван валутног савеза да збију редове под британском заставом тешко да ће бити стимуланс да се промене лидери, макар и неформални. Ради чега? У сваком случају они остају вођени, ако хоћете, вечити аутсајдери. А плусеви се за сада некако не виде.