Жудња за транспарентношћу или погачице за заробљенике

Како прехранити становништво на планети – то је један од кључних проблема XXI века. Тако сматра председник Француске Никола Саркози, који на новембарском самиту велике двадесеторке намерава да покрене питање глобалне безбедности у погледу намирница. Француски министар пољопривреде Брино Ле Мер је пренео новинарима у Паризу ову намеру председника и изразио је увереност у то да ће на самиту бити одобрен конкретан план активности за решавање светских проблема с намирницама.

Треба поздравити иницијативу Француза – број људи који гладују на планети је превалио милијарду. Све многобројније становништво Кине и Индије захтева фантастичне ресурсе намирница и воде. Међутим, стручњаци доводе у сумњу реалну способност и тежњу велике двадесеторке да нахране човечанство. Директор аналитичког центра „СовЕкон“ Андреј Сизов је у интервјуу за „Глас Русије“ приметио:

Питање је одмах постављено, такође на иницијативу Француске, и као што је и очекивано, ни о чему конкретном се нису договорили, зато што у погледу свих кључних позиција, било да је то биолошко гориво, било да је GMO ове земље имају потпуно различита гледишта, и јасно је да се највероватније неће договорити ни о чему од суштинске важности.

Са своје стране, генерални директор Института за конјунктуру аграрног тржишта Дмитриј Риљко сматра да ће свакако бити неке користи од дискутовања о тако свакодневним проблемима, али је за доношење конкретних и исправних одлука потребно више месеци, па чак и више година. По његовим речима, сусрети на таквом нивоу као што је самит велике двадесеторке, по дефиницији носе декларативан карактер.

У вези с тим умесно је подсетити да је 2009. године већ одржан специјални Светски самит у вези с снабдевањем намирницама. Уочи самита Жак Диуф, генерални директор ФАО – Организација за намирнице и пољопривреду ОУН – штрајковао је глађу у знак солидарности с милијардом земљана, који су принуђени на гладовање. А након самита усвојена је декларација о намерама свих земаља света да искорене глад као чињеницу.

Већ је одавно било могуће решити проблем глади у свету, јер се у развијеним земљама производи превише намирница. Само Велика Британија на депонију избаци толико намирница које се не поједу, јер их има превише, да се њима може нахранити цела Африка. По речима Андреја Сизова, питање снабдевености намирницама није функција која има везе с тим што нема довољно намирница и што их треба више производити и гајити. Гајиће више ако цене буду одговарајуће, каже стручњак.

У овом смислу је дневни ред новембарског самита у свом гастрономском делу врло красноречив – као што је саопштио министар Ле Мер, пре свега треба размотрити потребу за реинвестирањем у светску пољопривредну производњу, а у првом реду у земљама у развоју. По његовим речима, Север не треба да храни Југ.

Друга по значају тема за разматрање јесте повећање транспарентности на пољопривредним тржиштима. Испоставља се да у Европи људи још увек не могу да забораве како је Русија за време 2010. године „лично“, - по речима Ле Мера, - увела ембарго на извоз својих житарица. То је нанело штету европским тржиштима.

Дух колективне транспарентности тешко да је својствен највећим светским извозницима намирница, где свако гледа своје интересе. Уопште, како се изразио један представник руског МИП, који је желео да остане у тајности, у условима још једне кризе и финансијско-економске нестабилности сви разговори о спасавању гладног дела човечанства јесу погачице за заробљенике. Односно, патетична, али бескорисна кретања.