Корак напред, два корака назад

Смањење дугорочног кредитног рејтинга Шпаније и одлука Словачке да ипак одобри проширење овлашћења Европског фонда финансијске стабилности.

У таквом информационом контексту се отворио у петак самит министара финансија и шефова Централних банака Велике двадесеторице. Састанак треба да одреди конкретне параметре плана спасавања зоне евра, који ће бити понуђен на новембарском самиту Г-20.

Стандард енд Пурс после Фича смањио је дугорочни рејтинг Шпаније са АА до АА-, прогноза негативна. При томе краткорочни кредитни рејтинг земље А-1+ био је остављен без измена. У агенцији су појаснили да се у Шпанији држи висок ниво незапослености и задуженсоти, зато је смањење рејтинга сасвим објективно. На ове вести азијске берзе у петак су отворене падом. Ипак деловања агенција више не могу да доведу до негативних последица већих од оних које постоје данас, сматра руски финансиста Иван Фоменко.

Сада се већ види талас непрестаног снижавања рејтинга. И где ће се он завршити, не зна се. То говори о некаквој хистерији рејтинг агенција. Зато су инвеститори престали да обраћају на њих пажњу, као на не баш квалитетан извор информација. У првом реду такво неповерење према рејтинг агенцијама појавило се после смањења рејтинга САД.

Експерти истичу – могућност смањења рејтинга појединој земљи се већ полаже у котацију. Озбиљнији утицај на берзе очекују од саветовања шефова министарстава финансија Г-20 које је започело данас. У току дводневне седнице у Паризу они треба да разраде мапу пута за кански самит председника Велике двадесеторице који ће бити одржан почетком новембра. Формално главна његова тема су глобални економски проблеми. И европска питања нису приоритетна на програму. Ипак по свим прогнозама управо план спасавања зоне евра треба да буде главни резултат самита. Други задаци сада треба да се повуку у други план, изјавио је у интервјуу за Глас Русије председник Руског савеза индустријалаца и предузимача, доктор економских наука Александар Шохин.

У тој ситуацији може да буде неколико решења. Оперативно је када локомитиве зоне евра преузимају на себе сву одговорност. Или директно супротно – искључивање банкротиралог из зоне евра. Али на ово, из многих разлога, нико се неће одлучити. ЕУ, учесник самита Г-20 тежи да привуче у решавање тешких задатака друге финансијске институције. ММФ из уста руководиоца европског департмана Антониа Борхеса већ је потврдио да ће купити еврооблигације. Тако да ћемо чекати одлуку ММФ.

Такође у Паризу ће бити размотрено питање повећања поверења инвеститора за светску и посебно евроспку економију. У вези са тим од руског и кинеског министра финансија ће очекивати одговарајуће изјаве. Али конкретне одлуке од европљана, очигледно, не треба очекивати, указује председник банке Руска финансијска корпорација, бивши министар економије Русије Андреј Нечајев.

Главна тема о којој се дискутује последње недеље у Европи у оквиру плана спасавања Грчке и низа других земаља које су се нашле у дубокој дужничкој јами је да ли да се емитују или не емитују европске облигације, како би се рефинансирао дуг. За сада Европа никако не може да постигне консензус по том питању. Али бескрајно се предузимају неке прелиминарне, палиативне одлуке. Једна од њих је проширење европског сабилизационог фонда.

Питање проширења функције стабилизациног фонда мал те не је било у опасности. Почетком недеље „за“ су гласали парламенти 16 од 17 држава зоне евра. Изузетак је била Словачка. Ипак после демарша који је бацио ушок зону евра, Словаци су се предомислили. У четвртак увече парламент земље већином гласова је усвојио проширење функције и обима стабилизационог фонда. И мада је формално удео земље у европском фонду мањи од 1%, словачки буџет из осећања солидарнсоти остаће кратак за 5 милијарди евра. Грчка, главни корисник фонда, већ је поздравила ову одлуку Братиславе.