„СХВАЋЕНО КАКО ТРЕБА“… Европска комисија обећала Београду статус кандидата, а Приштини укидање виза

 Извештај Европске комисије о перспективама проширења Европске уније, који је објављен 12. октобра у Бриселу, забележио је раскол у редовима ЕУ због тог питања. Док су Француска и Италија пројавиле (у најбољем случају, на речима) прилично позитиван прилаз пријему балканских земаља у ЕУ, међу којима  и Србије, Велика Британија и Немачка су заузеле много оштрију позицију. Према информацији која се „пробила“ из кругова Европске комисије, дискусије у вези са формулацијом извештаја су трајале све до последњег тренутка. А главна тачка несугласица је постала ситуација око самопроглашене независности Косова и односа Србије у вези са тим. Представници Француске и Италије су предлагали да се Србији да статус земље-кандидата, констатујући да је тиме што је Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију у Хагу предала бившег главнокомандујућег армијом босанских Срба Ратка Младића и екс-лидера хрватских Срба Горана Хаџића, Београд испунио битне захтеве ЕУ. Што се тиче одбијања Србије да призна независност Косова то, према мишљењу Париза и Рима, не треба да послужи као препрека за њено добијање статуса кандидата.

Међутим, Британци, и посебно Немци, за сада немају намеру да своју позицију ублаже, а она се састоји у тврдњи да све док не призна Косово, Србија не може да постане члан Европске уније. Како је био принуђен да констатује француски министар за европске послове Жан Леонети, који је ових дана посетио Београд, „између нас и наших немачких пријатеља постоје нијансе и мимоилажење“ у вези са пријемом Србије у ЕУ, и зато се „дискусије између две престонице настављају“. [1]

Међу-резултат наведених дискусија постала је препорука Европске комисије Европској унији да „размотри питање“ да се Београду ипак да статус кандидата. Међутим, извори из Европске комисије наглашавају да таква „препорука“ ни на који начин не обавезује европске чиновнике и да лако може да буде преиспитана на првом следећем самиту Европске уније. Тим пре што је Европска комисија властима у Београду, без обзира на све, предложила да пројаве „конструктивнији“ прилаз Косову.  У извештају је речено да наведена институција даје препоруке Савету ЕУ да Србији да „статус кандидата“ и да при том схвати да ће Србија обновити дијалог са Косовом и „показати вољу да се споразуми, који су до сада постигнути, изврше“. Наведена формулација опонентима србског захтева даје згодну везу. Јер преговори између Београда и Приштине који, под заштитом Европске уније трају од почетка ове године, прекинути су на неколико дана, док се не објави извештај Европске комисије. Немачка је већ припретила да ће ставити вето на препоруке Европске комисије уколико се преговори не обнове у најскорије време.

Уосталом, ни суседима Србије у региону извештај Европске комисије није донео неку посебну радост. Албанија се од самог почетка није хранила илузијама. Према ономе што је изјавио Лутфи Бериша, представник локалног одељења организације TransparencyInternational, било је тешко „да се из Брисела добију добре новости“. Европске дипломате су констатовале да у земљи „још увек нема културе консензуса и компромиса“. Још негативнију оцену је добила Босна и Херцеговина – земља, која је ступила у другу годину постојања  без централне владе.  Према оштроумној изјави Халида Гењаца, председника Комисије за европску интеграцију у босанском парламенту, „што се тиче европске интеграције Босна се тетура иза свих других земаља Западног Балкана“. Уосталом, још даље у вези са пријемом у ЕУ је остало Косово. Према мишљењу Европске комисије, то питање чак не сме ни да се разматра све док независност покрајине не признају све земље-чланице ЕУ: „Препреке за уговорни однос представљају разлике у статусу“. [2]

Ако се посматра тако, најпривлачније изгледају захтеви Македоније и Црне Горе, које већ имају статус званичног кандидата. Конкретно, Европска комисија  је препоручила да Подгорицу треба још за један корак приближити светим европским вратима тако, што ће да „започне са њом „преговоре о пријему“. Међутим, чак ни та околност  не гарантује ништа: довољно је да се присетимо исто таквог статуса Турске која се, без обзира што године пролазе, не приближава чланству у Европској унији, већ је све даље од њега. [3]

Знајући за све дубљу кризу у редовима саме Европске уније наведеној организацији је добро да што је могуће дуже држи балканске земље у „висећем“ положају. То ће Бриселу дозволити да поставља стално све нове и нове захтеве и да тако избегава да на себе преузме финансијске и политичке обавезе. Како показује пример Србије, ултимативни притисак даје плодове. Албанија и без чланства у Европској унији представља верног члана НАТО. Што се тиче Босне и Херцеговине и Косова, они су важни за Запад као војно-политичко зборно место за НАТО, а не као пуноправни чланови ЕУ. Како многи у руководству Европске уније претпостављају, одлука да се Хрватска прими у њене редове, и то од јула 2013. године  омогућује Бриселу да мирно узме паузу у вези са проширењима и да се сконцентрише на решавање актуелнијих за њега финансијских проблема.

Карактеристично је да су на Косову врло уздржано оценили препоруку Европске комисије. Тако су главне новине на албанском језику „Коха диторе“, пошто су поменуле да у Европској унији постоје несугласице у вези са косовском независношћу, назвале „позитивном вешћу за Косово“ изјаву европских чиновника да намеравају да крајем ове године започну дијалог о либерализацији визног режима за Приштину. [4]А издање „Епока е ре“ конкретизује наведену процедуру, позивајући се на извор „који би више волео да остане анониман“. Према његовим речима Европска комисија је дошла до закључка да је Косово “испунило услове за визну либерализацију“, али је добило неколико накнадних задатака, које треба да испуни у току неколико следећих месеци. У том случају преговори Брисела и Приштине на либерализацији визног режима могу да почну оријентационо 13. – 17. децембра. За тада је планирано и заседање Савета министара Европске уније, на коме ће Сесилија Малстрем , европски комесар за унутрашње послове, предложити да се започне процес преговора, а министри, „како се очекује, ће да подрже предлог“ – новине цитирају извор из Европске уније. [5]

Али може да се деси да министри унутрашњих послова земаља-чланица Европске уније можда неће да се ограниче  дискусијом о визном режиму, већ ће поставити питања у вези са оним што се дешава код њихових косовских колега. Јер буквално само неколико дана пре објављивања извештаја Европске комисије, који је очекиван са много нестрпљења, на косовској политичкој сцени  је дошло до новог скандала. Цивилно-полицијска мисија Европске уније у Приштини (EULEX)почела је истрагу о злоупотребама у покрајинском министарству унутрашњих послова при куповини оружја и муниције за локалну полицију. Међународни полицајци су већ притворили неколико чиновника. Међу њима  је начелник одељења за куповине Џевахир Ватовци и заменик директора јединице за обезбеђење полицијске службе Рагип Буњаку. А новине „Коха диторе“ су, са своје стране, саопштиле да се у материјалној истрази помиње и име председника владе Косова, Хашима Тачија.

У саопштењу Мисије ЕУ каже се да извршена хапшења „представљају део „крупне истраге у вези са пријавама о корупцији и криминалу у сфери купопродаје“, које се односе на „процедуру при  куповини у полицији Косова  и бизнисмене који полицији испоручују оружје и муницију“. [6] Међутим, како се то обично дешава, најбитнији детаљи остају ван званичних коминикеа. А ти детаљи уствари демонстрирају оно што се данас дешава на Косову.

Пре свега, према подацима „Коха диторе“ ради се не само о финансијском кршењу закона у току трајања тендера за оружје (када је за оружје плаћана дупла цена) већ и о  томе, да је оружје косовској полицији продавала „организована криминална група“, која је деловала под заштитом Европске уније. [7] А новине „Експрес“ су претпоставиле да се под истрагом ЕУ може наћи не само косовски МУП на челу са министром Бајрамом Реџепијем већ и „цела косовска држава, под сумњом да је корупционашка“. [8]

Тако да је појављивање имена Хашима Тачија у материјалима предмета потпуно разумљиво. Истражни органи ЕУ располажу информацијама о томе, да је управо премијер био тај, који је давао одобрење за куповину оружја не консултујући се са међународним представницима, чак и без консултација са Мисијом ОУН, мада га је на то обавезивао „Закон о државним куповинама“.

Шта је важно – скандалозне куповине оружја и муниције су почеле, према подацима мисије ЕУ, још 2008. године, одмах после самопроглашења независности Косова. Хашим Тачи је потписивао документа, најдаље у марту 2009. године. Зашто је истрага почела баш сада? Вероватно је да је то последица општег погоршања односа Европске уније и Приштине,  до кога је дошло после операције косовских специјалаца против косовских Срба крајем јула. Једностране поступке Приштине одобрили су САД и НАТО, али је то код више држава Европске уније изазвало збуњеност. Директор Европских програма „Међународне кризне групе“ Сабина Фрејзер чак претпоставља да, вероватно, први пут од 2008. године, међународна унија мора да бира на чију ће страну стати: „НАТО подржава владу Косова, а ЕУ је критикује.“ [9] Ако се узме у обзир да је руководилац МУП-а Бајрам Реџепи познат као највећи евроскептик у Приштини, који је једном изговорио „Спаси нас, Господе, од Мисије ЕУ!“ добија се врло добра слика. [10] Европска унија може, како би спасила прекинуте преговоре Београда и Приштине, да крене у „чистку“ косовског простора од неких фигура, које су се компромитовале у очима Европе.

Међутим, најважније питање остаје – да ли ће Европски савез да крене на Хашима Тачија? Без обзира на раније започету, од стране Парламентарне скупштине Савета Европе и Мисије ЕУ, истраге о његовом учешћу  у „црној трансплантологији“ позиције косовског премијера за сада изгледају стабилно. Међутим, уколико на северу покрајине дође до новог заоштравања односа није искључено, да европски старатељи Косова неће и њега жртвовати. Тачија „на органе“ сигурно неће раставити, али финансијске злоупотребе  представљају, како је пракса већ показала, идеалан начин за  избављење од незгодних ликова. И неће морати да копају по антисрбским злочинима, која толико не одговарају Западу, и бар споља гледано ће бити сачувана надмоћ закона. Али до тога ће доћи само уколико Тачи лично, његова околина и њихови амерички пријатељи пожеле да прате такав сценарио.

Петар Искендеров,