Тужни јубилеј

Закон о држављанству,  усвојен у Летонији пре 20 година, поделио је становништво земље на држављане и недржављене. Уочи тог тужног јубилеја странка За људска права у јединственој Летонији запалила је у Риги код зграде парламента свеће и организовала симболично спаљивање пасоша недржављана.

1991. године, 15. октобра, после усвајања од стране сејма Летоније закона о држављанству, отприлике трећина  становништва земље није добила летонске пасоше. Формални знак за одређивање држављанства је чињеница биографије: да ли су пре јуна 1940. године блиски рођаци живели на летонској територији. Онај ко није могао да наведе доказе или стигао у ту републику касније, није  добио никакав статус. Без држављанства је остао већи део рускојезичног становништва. Јасно  је, они су углавном  стигли после рата да би обнављали прибалтичку републику, - каже правник Жана Карелина.

Били су људи, којима су ставили такозване округле жигове у пасош. То су људи, који, према мишлењу државе, нису имали везу са Летонијом, те су морали да буду депортовани у Русију или у неку другу историјску отаџбину. Углавном је реч о војним лицима и члановима њихових породица. Затим, 1993. године, био је усвојен закон о бившим грађанима СССР-а, који нису имали држављанство неке друге земље. Уствари су они недржављани, односно, држављани бившег СССР-а.

Истовремено летонски недржвљани нису били признати апатридима, односно лицима без држављанства, како је то  усвојено у међународној пракси.  Таква би ситуација изазвала  више питања код међународне заједнице. Међутим, Летонија је тада тражила право да се учлани у ЕУ, - прича Жана Карелина.

Свакако, држави се  не би то исплатило, то би  резултирало многим санкцијама од стране међународних организациа, јер је трећина становника апатриди – то је апсолутно ненормално.  И то реч је о становништву, које није дошло однекуд, није добило азил, већ су то људи, који су ту рођени и имају везу с том земљом. То би резултирало за Летонију великим бројем проблема, зато је успостављен статус да не би ти људи били апатриди. У њихов пасош  је убележено alien.

Аlien у преводу са енглеског значи странац. Такав правни језик постоји само у Летонији и Естонији.

У Летонији данас живи 315 хиљада недржављана. Они немају право да учествују у политичком животу земље, немају изборно право. Истовремено било који држављанин ЕУ, када дође у Летонију, рецимо, као гост, има право након 3 месеца да учествује у изборима самоуправних органа. Озакоњена је неједнакост с месним држављанима и у другим сферама, - каже Жана Карелина.

Има више од 100 разлика. То је дугачки списак, не само одсутност права гласа, грађанских права, обавеза, то су разлике  у списку професија, којима се човек може бавити, например, недржављанин не сме да има правну праксу, ради у полицији, ни у неким државним установама.  Постоје и апсурдна ограничења, која се не могу објаснити, например, не може да буде фармацеут.

После увођења интитута недржављанства у Летонију су стизали експерти различитих међународних структура. Све препоруке су позивале државу да се окрене  недржављанима. Одговор је био: нека се натурализују, прођу путем стицања држављанства. Ту има проблема. Неки немају новац за полагање испита. Треба не само платити државну таксу, већ научити језик, историју и тако даље - ради тога треба завршити течај. Постоје људи поодмаклих година, који не могу физички да науче летонски језик, ако га нису знали раније. Постоје људи који не могу да положе испит из историје, и то из принципијелних разлога, зато што се њихова представа о летонској историји коси са званичном концепцијом државе. Например,  они не могу да потврдно одговоре  да ли је Летонија била окупирана. Зато не могу да положе тај испит из историје.

Уочи 20. годишњице увођења иснститута недржављана странка За људска права почела је да прикупља потписе за одржавање референдума о пружању држављанства свим становницима земље.