Почетна страница > Новости

Манасија на слици и изложби

Манасија на слици и изложби
23.10.2007. год.

Посматрајући цркву Свете Тројице, манастира Манасија, ухваћену у посебном тренутку Божјег мира, посматрач не само да добија информације о споменику културе, већ осјећа прошлост са сваким бременом тих злих дана, у којој једна мисао и један посебан владар, деспот Стефан Лазаревић, чине преображај и препород.
Тај осјећај буђења свијести, рађања културе, враћања у живот једне ослабљене државе, јесте посебност и чар коју фотографије собом носе. Али и тако двосмислено, оне су ту да подсјете, опомену, тргну један народ који се осјећа успаваним, да се сјети, да осјети, да се издигне изнад овог данас, и тако погледавши у прошлост, схвати да је све оно што је некад било само праслика онога што ће бити.
То ће нам свакако приуштити и приказати "Креативни тим Петковић", који је добио благослов од епископа браничевског господина Игњатија за обиљежавање изузетног догађаја у Српској православној цркви – шест вјекова манастира Манасија (ктитор деспот Стефан Лазаревић).
Програм обухвата израду ТВ емисија о манастиру Манасија, а снимљени материјал ће бити издат као дигитални видео диск на српском, руском и енглеском језику. Такође, тим умјетничких фотографа припрема изложбу о манастиру у специјалној техници, умјетничка фотографија на сликарском платну.
Изложба фотографија и видео диск имаће добротворни карактер, а сва прикупљена средства биће уложена у обнову манастира. Видео диск ће бити рађен за двадесетак телевизија, као и за српске ТВ-станице у Канади, Аустралији и Америци, а изложба ће бити организована у свим општинама браничевске епархије, као и у Београду и још неколико градова широм Србије, вјероватно и Црне Горе. Техника у којој ће бити урађене фотографије потпуно је нова у свијету. Код нас је први пут примијењена захваљујући "Креативном тиму Петковић", приликом израде умјетничких фотографија из манастира Хиландар.
Фотографије на платну представљају јединствено умјетничко дјело које не само да по својим артистичким квалитетима добија могућност да се назове тако, већ и по својеврсном осјећају мистике и аскезе које то дјело са собом носи. Управо у том осјећају је тајна и чар фотографија које носе заједничко име "Векови Манасије".
Фотографије, како Манасије тако и фресака, ремек-дјела ренесансе Палеолога, не само да треба да нам документарно приближе изглед ових фрескописа, већ и да их сачувају од зуба времена и на извјестан начин пренесу и дио молитвених тиховања, као и слику свеца за сваког вјерујућег.
Задужбинар деспот Стефан Лазаревић саградио је Манасију (старо име Ресава) између 1406. и 1418. године, односно, након чувене Ангорске битке у којој је показао велику мудрост и јунаштво и после које је обезбиједио привилегије за српску државу. Црква има облик такозваног "триконхоса", са слободним ступцима који носе главно кубе, а око њега на угловима су још четири мања кубета. Фасаде су обрађене једноставним каменим тесанцима, с романским кровним вијенцем аркадика, а на западној страни има трагова украса у моравском стилу.
У припрати, истовремено саграђеној са црквом, такође у облику "уписаног крста" с једним кубетом на слободним ступцима, налази се под, један од два најљепша у цјелокупној српској средњовјековној архитектури. Направљен је од интарзија црвеног, плавог и бијелог мермера, комбинованог у разнолике шаре, са великом розетом у средини. Око цркве је јак град, један од најбоље очуваних у Србији, с великом деспотовом кулом и 11 других четвртастих. Иначе, за вријеме деспота Стефана Лазаревића, у Манасији је био културни центар са скрипторијом за преписивање књига. Деспот је волио лијепу писану ријеч, а и сам се бавио књижевношћу. Његово најпознатије дјело "Слово љубве", и данас мами уздахе и пожштовање.

Припрата и розета

На ктиторском моделу цркве, коју држи деспот Стефан, на западној фасади, приказана је једна розета, које данас на цркви нема. Многи, па и С. Мандић су дожшли до закључка да су на првобитној фасади, прије изградње припрате, постојали и прозори и розета. За разлику од прозора, розета није била перфорирана, те стога фреска "Успења" нема отвор. Аутор је затим извршио идеалну реконструкцију западне фасаде, правдајући одсуство припрате на насликаном моделу у руци ктитора чињеницом да нартекс још није био довршен у тренутку живописања. Розета је, наиме, била или дјелимично покривена сводом припрате, или уништена у експлозији с почетка 18. вијека.



  • Извор
  • Дан
  • Повезане теме


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....


9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....

У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....


У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...

Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....


Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА