Барозу: банкаре иза решетака?

Шефа Европске космије Жозеа Мануела Барозуа напустила је уобичајена суздржаност. Он је наговестио банкарима и трејдерима кривим за расклимавање тржишта, личну кривичну одговорност. За какве конкретно шпекулативне манипулације, остало је недоречено. Главни чиновник ЕУ припретио је само финансијским факторима да ће послати сваког јогунца иза решетке. У том циљу он је обећао да ће се лично позабавити о унишењу одговарајуће поправке у европско законодавство. Гневна реплика изговорена је уочи самита ЕУ. Тему разматра кометатор Сергеј Гук и експерт, директор Института за економију, дописни члан РАН Руслан Гринберг.

Говора о неопходности да се притегне финансијски сектор европљани су од својих политичара чули више него довољно. Само високи државници не могу да се договоре како то да учине. Попут мишева који су замислили да окаче звоно мачку о реп. Притиска сумња није ли ризично упуштати се у појединачну пловидбу. Има бојазни да треба дамо притиснути банкаре и трејдере, па ће они сложно побећи из Европе на друге берзе. Уз то крајње је тешко пратити шпекулације које се врше посредством компјутерских алгоритама. Где се у делићима секунде обављају послове вредни милијарде који могу да поколебају берзе. Компјутерски програми сада доносе одлуке о купопродаји самостално. Неће ли морати да се пошаљу иза решетака електронске кутије?

Директор Института за економију Руслан Гринберг одобрава казнене мере Барозуа, сматрајући да се другачије не може.

Мислим да би најбољи начин била подела инвестиционих банака. То ће омогућити да се бар некако контролише финансијски сектор. Али у сваком случају потребан је порез на финансијске операције, мада се они жестоко томе противе.

Грчке дугове треба отписивати. И банке су такође дужне да се жртвују. Оне су се очигледно припремиле за то. Треба им наредити да нешто изгубе, и још доштампати новац. Другог нема. Једнсотавно банке су дужне да сносе одговорност, а оне не желе. Садашњи нереди су узнемиравајући сигнал. Али не само да је крај деснолибералне филозофије, већ и сигнал да се треба враћати социјалном капитализму.

Наде које је пословни свет полагао на предстојећи самит ЕУ испоставиле су се илузорне. Судбоносних одлука неће бити, о чему је објавио Берлин. Ту ће макар концепцију за решавае грчког дужничког проблема утврдити, и то је добро. По осталим тачкама дневног реда виде се неслагања. Између осталог, то је рекапитализација банака: ко мора да им допумпа ликвидност – државе, стабилизациони фонд, или сами банкари? Како подстаћи кредитне институције да учествују у отписивању дугова Грчкој – операцији са чијом су се неминовношћу изгледа сви смирили? Какав треба да буде механизам контроле банкарско-берзанских операција, како се не би дозволило шпекулантима да узму маха, али како се не би гушила пословна активност? Питања се могу наставити...

У међувремену сигла је прогноза федералне банке немачке економије, за локомотиву ЕУ мало утешна. Види се нагло мршављење портфеља страних наруџбина за угледна предузећа Немачке. Перспективе за зимски период 2011-2012. банка сматра мрачним, пре свега за металургију и електронику.