Заборављен Херцегов пут

Српско Горажде – Комисија за очување националних споменика БиХ је комплекс средњовековног града – замка Самобор код Устипраче –прогласила угроженим националним спомеником тек 2006. године, из чисто административног пропуста, иако је реч о изузетно значајном културно-историјском споменику из средњовековног периода. Премда су потом најављени озбиљнији конзерваторски радови и његова комплетна ревитализација, то, очигледно, чека нека финансијски боља времена.

Комплекс средњовековног града, замка Самобора, од преко пет хектара површине на изузетно стрмом и неприступачном подручју у дринском кањону, упркос великим оштећењима, представља најочуваније утврђење Херцега Стефана Вукчића Косаче на ширем подручју Горњег Подриња и спада у ред највећих и најпространијих тврђава на просторима Босне и Херцеговине.

Реч је о средњовековном утврђеном граду који је с краја четрнаестог века подигао војвода Сандаљ Хранић, а у коме је средином петнаестог века столовао његов много познатији синовац Херцег Стефан Вукчић Косача, који је, узводно петнаестак километара, у Доњој Сопотници саградио и задужбинарску цркву посвећену Светом Ђорђу, у којој је између 1919. и 1921. године радила прва ћирилична штампарија на просторима данашње Босне и Херцеговине, а друга на Балкану, одмах иза Цетињске.

У општини Српско Горажде су, у сарадњи са младим еколозима, планирали да организују еколошки камп, како би се приступило детаљном уређењу прилазног Херцеговог пута до Самобора, са јужне – чајничке стране, из правца Међурјечја. Нажалост, овај посао је одложен због недостатка новца, што је права штета јер би комплекс Самобора био приступачнији љубитељима недирнуте природе и овог средњовековног здања.