Резултати првог круга председничких избора у Бугарској

Проглашење имена новог председника Бугарске одлаже се најмање за недељу дана. Први круг избора одржан у недељу није донео одлучујућу предност ни једном од кандидата. Сада у другој рунди ће се суочити кандидат владајуће странке Грађани за европски развој Бугарске, бивши министар регионалног развоја и уређења Росен Плевнелиев и представник Бугарске социјалистичке партије Ивајло Калфин. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Прелиминарни резултати првог круга гласања дозвољавају да се са приличним степеном сигурности прогнозира будућа победа Росена Плевлелиева. И не ради се само о великој разлици између двојице кандидата, која по прелиминарним резултатима износи 10%, већ и о општој ситауцији.

Ипак много сложеније и важније је питање како ће се одразити победа кандидата владајуће странке на даљеи развој унутрашње ситауције у земљи и на њену спољну политику. По речима самог росена Плевлелијева, бугарска влада ће први пут добити толико широку подршку у средини свог мандата. Као што се зна, кабинет Бојка Борисова дошао је на власт на лето 2009. године.

Сам премијер, како извештава Агенција Франс Прес, већ је назвао могућу победу Росена Плевнелиева вотумом поверења влади, који ће омогућити да се наставе „мучне антикризне реформе“.

Ипак многи виде управо у тој чињеници одређену опасност, пошто може бити речи о претераној концентрацији власти у рукама једне странке. Тако је Ивајло калфин оптужио власти за невиђено коришћење административног притиска, укључујући прислушкивање телефона новинара и отпуштање присталица опозиције са посла. Росен Плевнелиев је одговорио изјавама о политичким манипулацијама опозиције и њеној тежњи да користи у својим интересима међунационалне проблеме.

Како показује европска пракса, управо разграничење овлашћења и постојање баланса унутарполитичких снага традиционално је важан стабилизациони фактор, који суздржава владајуће кругове од предузимања непромишљених корака. У Бугарској у поселдње две године сличан механизам суздржавања била је фигура председника Георгија Приванова, који је раније представљао Социјалистичку партију. У наредним годинама изгледа да ће сличан стабилизациони елемент бити изгубљен и земља може да се суочи са растућом друштвеном нестабилношћу – посебно узимајући у обзир строги курс који спроводи кабинет.

Ипак, будући развој Бугарске директно зависи и од опште ситуације у ЕУ. А последњем за сада није пошло за руком да изради јасни и свестрани програм изласка из кризе. Не чуди што је у Бугарској, која је ступила у ЕУ 2007. године, еуфорија због европских интерграција прилично брзо нестала – истакла је у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Марија Проскурнина.

Чинило би се, у ово време земља треба да осећа одређени успон. Сличан успон је заиста постојао, али испоставио је врло кратак. После тога у животу земље су се појавили многи унутрашњи и спољни проблеми. И један од таквих проблема остаје нерегулисаност односа са водећим партнерима – ЕУ и Русијом. ЕУ и даље не одобрава придруживање Бугарске шенгенском простору. Што се тиче Русије, овде већ сама Софија покушава да ревидира своје претходне обавезе у реализацији заједничких пројеката, између осталог енергетских. Сличне двосмислености нимало не јачају међународни положај Бугарске.

У сваком случају, за сада треба сачекати други круг гласања. Јер Балкан је традиционално богат не само политичким манипулацијама, већ и изненађењима.