Стражари православља

Осам километара од Чачка у правцу Ужица, између планинских масива, почиње Овчарско-кабларска клисура. Одликују је стрме литице Овчара и Каблара и уклештени меандри Западне Мораве у дужини од око 20 километара. Баш због таквог положаја, многима је била лука спасења у богомољама скривеним далеко од непожељних посетилаца.

Зову је још и српска Света гора. Јер, манастири и цркве, грађени у доба Немањића, Лазаревића и Бранковића, вековима су расадници писмености, сведоци и стражари православља.

На самом уласку у клисуру је манастир Ваведење. Први пут се помиње 1542. године и у њему су сачуване ретке старе књиге међу којима и Београдско четворојеванђеље, штампано 1552. године.

Мало даље, али на супротној страни пута, под самим врхом Овчара, налази се веома старо Сретење. У планинској дивљини и тишини потребној за дубоку и сталну молитву, сретењски монаси саградили су манастир Света Тројица, један од најлепших у клисури.

На дванаестом километру од Чачка је скретање за Вазнесење које датира из 12. или 13. века. Даље уз пут, преко реке, налази се Јовање посвећено рођењу Јована Крститеља, а до кога се може доћи чамцем или старим сеоским путем преко Овчар бање. Изнад Јовања, око 200 метара даље, смештено је Успење. Кажу да је на том месту некад била Јовањска кула са звоницима са које се јављао почетак литургије овчарским манастирима у време кад се из ове богомоље заповедало свим манастирима у клисури.

Као на длану, али опет преко реке, са главног пута види се Никоље. И до њега се стиже путем кроз бањско насеље или, кад је лепо време, скелом низ Мораву. Никоље је из 15. века, а у њему се од Турака крио и Милош Обреновић са породицом, те отуда у порти конак са његовим именом, саграђен 1817. године.

А мало испред уласка у Бању, с леве стране пута, скреће се за Преображење у коме је живот организован као у светогорском Хиландару.

При крају клисуре, у стрмим литицама Каблара, у једној пећини назире се Савиње до кога се може доћи само пешачењем од скоро сат времена. Кажу да је та пећина била испосница Светог Саве и да је његовом молитвом из пукотине у стени потекла вода (лековита) те је још зову и Савине воде.

Благовештење, обновљено 1602. године, налази се изнад самог насеља у подножју Каблара. У њему је својевремено замонашен његова светост патријарх српски господин Павле, а и дан-данас, обично лети, ту проведе неколико дана.

Мало изнад Благовештења, стазом кроз шуму стиже се до Илиња, које су подигли благовештењски монаси, али у њему данас нема монаштва.

На крају путовања, кад се крене пут Ужица, с леве стране се налази велики бели крст, обележје за пећину Кађеницу у којој су два камена кивота са костима жртава страдалих у пећини. Иначе, иза малог улаза налик пукотини у стени, крије се ниска али пространа дворана.