Вајда од смећа

У парламенту Албаније воде се битке око смећа. Владајућа странка премијера Салија Берише лобира усвајање закона који ће учинити земљу главним европским прерађивачем отпада. Аргументи присталица су да ће то привући стране инвестиције и побољшати стање ствари у економији. Опозиција указује да ће трошкови, не само еколошки, бити много већи од магловитог профита. Ипак мишљење еколога није тако једнозначно.

Прво се новост чини апсурдном. Како се може земља претворити у ђубриште и још уверавати да је то економски повољно. Али у савременим условима треба схватати да се ђубре од ђубрета разликује, истиче руководилац једног од одељења Гринписа Русије Алексеј Кисељов.

Ако је Албанија спремна да прима прерађени отпад, овде се крије противречност. Зато што ако се код вас прерађује, то није отпад, већ ресурс. Стварање индустрије за прераду смећа означиће развој у многим правцима. Између осталог, оствориће радна места и осигурати пореске приливе.

Противници нацрта закона тврде: у Албанији сада нема капацитета ни за прераду сопственог смећа. Примјер парира: за изградњу фабрика побринуће се земље из којих ће нагрнути сметлишна „златна киша“. Алексеј Кисељов је уверен да у случају увоза смећа из Европе еколошких проблема неће бити. По његовим речима, ако то не буде сортирани отпад, онда ће од стране ЕУ то бити кршење Базелске конвенције о трансграничном кретању опасног отпада. То ће се разматрати као међународни прекршај, шверц и трговина отпадом. И свака земља која то уради јавно, врло строго ће после тога бити кажњена.

Упоредо са тим експерти позивају јавност да се не радује могућем пробоју Албаније на тржишту смећа. Јер до сада није јасно како ће се контролисати ситуација око отпада на територији саме земље. Узимајући у обзир високу корумпираност власти, смеће може да се просто увози под изговором препраде, а затим да се гомила на депонијама. Или да се идеја прераде замени идејом спаљивања смећа. У том случају албански порезни обвезници једноставно неће „преварити“ бизнис идеју владе. То ће бити брло скупо, резимира Алексеј Кисељов.

У читавој овој причи индикативно је колико упорно и зашто Тирана покушава да добије наклоност ЕУ, сматра експерт Института за славистику РАН Петар Искендеров.

Корени овог проблема очигледно иду из реферата који је објавила Европска комисија поводом шанси Албаније да буде примљена у ЕУ. Албанске власти су очекивале да ће реферат имати негативан карактер, али овај документ једноставно прецртава наде Албаније да постане члан ЕУ. Зато бих актуалну иницијативу објаснио тежњом владе Салија Берише да сакупи поене, покаже верност Албаније курсу европских интерграција независно од кризних појава. И таквим екстравагантним путем да осведочи спремност Албаније да по сваку цену помогне Европи да изађе на крај са проблемима, између осталог проблемом смећа.

Какви год да су аргументи страна, очигледно је једно: Албанија која је средином прошлог века извозила нафтне деривате, вадила хром, бакар, производила памук и чак и чај, сада је скоро потпуни нето-увозник. Обнову индустрије ометају политичка криза и корупција.