Приковани истим геополитичким ланцем

Прошли викенд означен је новим масовним акцијама антиглобалиста. Стотине представника датог покрета окупило се у аустралијском граду Перту, где је отворен самит Британске Заједнице. По речима једног од организатора акције, њени учесници се залажу за поштовање људских права и очување животне средине, против нуклеарног оружја и корупције. Истовремено нове акције под сада већ светском паролом Заузми Вол-стрит протекле су у америчким државама Орегон и Тексас. Ипак највеће размере протести могу да стекну у Француској, где започиње серија акција везаних за самит велике двадесеторице. Он ће бити одржан 3-4. новембра у Кану, и власти овог француског града се спреманју у суштини на права бојева дејства.

Како су показали недавни нереди у Лондону, под заставама антиглобалиста окупљају се представници толико различитих струја, као што су анархисти, националисти, лидери етничких групација. Главне пароле протестне акције остају свеопшти захтеви: борба против неправедног „новог светског поретка“, „светског закулисја“, свевлашћа трансконтиненталних корпорација и финансијских институција.

Пораст силе и утицаја антиглобалиста као главног канала изражавања друштвеног незадовољства – ако се не узму у обзир избори, који такође редовно сведоче о расту протестних расположења – директно је везан са кризом коју данас преживљава читав систем међународне безбедности. Сличну тенденцију још пре више од две године препознали су експерти блиски америчкој обавештајној служби Националног обавештајног савета САД. У извештају, објављеном 2009. године, тачно пред ступање на дужност новог преседника САД Барака Обаме, они су насликали песимистичку слику развоја догађаја у наредних 15-20 година. Прогнозирајући фрагментацију и распад светског поретка на регионалне и друге блокове, експерти предвиђају наступање ере успоравања темпа економског развоја и глобализације, мање ефикасног деловања у решавању међународних проблема, као што је промена климе и енергетска безбедност, као и потенцијални раст политичке нестабилности.

При томе низ експерата важну линију поделе у светском развоју срповоде између САД и Европе.

Примедбе експерата су делимично тачне, мада оне не одражавају сву истину. Други њен део састоји се у томе што су управо САД и њихови савезници својим једностараним дејствима у последњој деценији управо допринели поменутом „распаду светског поретка“. Јер на прелазу прошлог и овог века појавио се почетак кризе послератних основа међународне безбедности са водећом улогом УН. Агресија НАТО-а против Југославије, војна операција САД и њихових савезника у Авганистану, америчко-британски рат у Ираку, коначно либијски сценарио померили су акценте у глобалној политици и логично родили жестоку опозицију од стране најразличитијих слојева становништва.

Ипак антиглобалистички покрет има не само „америчке“ већ и строго „европске“ корене. Европско друштво се све више умара од постојећих политичких модела, у оквиру којих се на власти редовно мењају политичке партије које се не разликују међу собом ни програмима, ни реалним дејствима. А над свим тим се уздиже машинерија ЕУ. Она се испоставила неспособном ни да регулише регионалне конфликте, ни да спречи финансијску кризу – али зато редовно пумпа милијарде из џепова пореских обвезника за европске потребе. Приковане истим геополитичким ланцем владе земаља чланица ЕУ приморане су да ванредно крпе све нове рупе, а обични грађани Европе су у недоумици: зашто ЕУ заједно са НАТО-ом у експанзији нису постали гарант стабилности, већ извор нових проблема? Отуда код демонстраната и одрицање свих модела које они сматрају шпекулативним и чак антинародним – подвукла је у разговору за Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИП РФ Јелена Пономарјова.

Овде треба поменути не само НАТО структуре и САД као главни фактор на политичкој арени, већ и транснационалне корпорације. Ми живимо у условима глобализације. Постоји фантастично економско интересовање. А моралне вредности капитализам не познаје. Ми можемо колико год хоћемо да говоримо о вери, неким националним традицијама, континуитету. Али за тржиште нема тих вреднсоти. Развој се дешава на следећи начин: где постоји економска корист, тамо ће стајати предузеће. А како ће живети остали људи и да ли ће то родити миграциону или хуманитарну катастрофу, за глобално тржиште сасвим је неважно. Не чуди што становништво све активније одбацује сличне прилазе, и ова протестна расположења стичу форму најразличитијих покрета, обједињених под јасним и привлачним за многе паролама антиглобализма.