Еколошки императив рата
6. новембра, на одлуку Генералне Скупштине УН се обележио Међународни дан спречавања експлоатације човекове средине у време рата и оружаних конфликата. У одлуци, која је била усвојена 2001. године, истиче се да погоршање стања екосистема после завршетка конфликата често обухвата неколико генерација становника планете.
Од прастарог доба у време војних акција природи је била нанета огромна штета. Често су то радили намерно: тровали су изворе воде противника, спаљивали усеве. Ради гомила као препрека за кретање су секли шуме. Тужни пример из најновије историје је рат у Вијетнаму. Да се партизанима одузме могућност да се крију у џунгли америчке снаге су широко примењивали дефолијанте – материје, које изазивају опадање лишћа. Дефолијанте и хербициде су распрскивали над пиринчаним пољима у рејонима, које су контролисали устаници да би им одузели изворе попуњавања резерви намирница. У време рата су дефолијанти били распрскани над најмање 16 одсто територије Вијетнама. Под њиховим деловањем се нашло око 5 милиона људи. Осим тога, коришћене су биле кишне бамбе, које су разарале бране, уништвајући насеља, – прича војни посматрач листа Комсомољскаја правда Виктор Баранец.
Рат је увек напад на природу, на екологију, на све живо, што има на Земљи. Нарочито је штетна примена хемијског или нуклеарног оружја, као што је то било у Јапану. Американци су бацили атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки 1945. године, последице тога се осећају и данас. Све до сада се рађају Јапанци с поремећеним генским системом, јер су се њихови преци нашли у зони атомске експлозије. Рат је увек штета за људе и природу, екологију.
Међународни дан спречавања експлоатације човекове средине у време рата и оружаних конфликата је основала ГС УН ради тога да скрене пажњу на еколошке последице рата. Стране, које учествују у борним акцијама, сносе одговорност за уважавање међународних норми и споразума, као што су Женевске конвенције, које регулишу вођење рата. Међутим, савремени закони углавном игноришу еколошке последице рата. Према мишлењу генералног секретара УН Бан Ки Муна, дошло је време да се ревидирају међународни споразуми, посвећени ратовима и оружаним конфликтима. Они морају да обухватају питања, повезана с намерним и ненамерним акцијама, које шкоде човековој средини.
У Русији се у војним школама предаје специјални предмет – војна екологија. Он, између осталог, садржи захтев: команданти морају да узимају у обзир еколошке императиве при планирању и вођењу војних акција.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















