Место у реду

 Јелена Баришева и Марија Турченкова су објасниле зашто су у Москви редови.Редови су можда најважнији симбол совјетске епохе. „Огоњок“ објашњава због чега су и данас редови. 

Олга Попова, 35 година, правница, чека у реду за Државни музеј ликовних уметности Пушкина – изложба „Салвадор Дали“ 

— Скоро сам путовала по Шпанији, али Далијев музеј у Фигересу нисам успела да видим. Сигурно да је тамо ред био мањи, а и стајање би сигурно било комфорније. Због тога сам и кренула да видим Далија у Москви – чекам већ трећи сат, ред иде полако. Знам, да ако хоћу могу да купим место ближе улазу. Надам се да ће ми се изложба свидети. А редове мрзим још од детињства. Сећам се кад сам са мамом ишла у Лењинов моузолеј и кад смо виделе ред, одмах смо одлучиле – нема шансе, идемо у циркус! Само да не стојимо и не губимо време. 
Николај Пушков, 35 година, дизајнер, чека у реду за конзуларно одељење Кине у Русији.

— Ја сам из града Цимљанска, често долазим у Москву, али у Кремљу још нисам била. Овај пут сам одвојила време за музеје. Ред иде брзо, само повремено екскурзије, које иду преко реда,  одвлаче пажњу обезбеђењу. 
1985. године сам са ћерком која је била мала дошла у Москву и сазнала да код Измајловског парка могу да се купе банане. Часком смо отрчале тамо – па то је била егзотика! Чекале смо око сат времена, свако је могао да купи само по два килограма, али ја сам имала среће - видели су да сам са дететом, па су ми дали четири. 
Јелена Сергејева, 41 година, бави се узгајањем, чека у реду да види свете мошти Матроне Московске у Покровском манастиру.

— Данас ако треба спремна сам да стојим два, чак и три сата, само да кажем Матрони „хвала“. Ако замолиш Матрону за нешто, она ће ти то испунити. Ако долазиш овде са вером, чистог срца – она ће помоћи. Моје другарица и ја смо се увериле у то! 
У совјетско време није било таквих превара као што је сада. Није било сиромашних, нико није гладовао. Једино чега се сећам да су људи некад чекали у редовима за храну. Хране није било у изобиљу, али је зато била укусна. Сада има свега превише, а нисам баш жељна те неукусне и хемијске хране. 
Владислав Целхерт, 41 година, бизнис консултант, чека у реду у метроу 

— Моја кривица што чекам. Почетак је месеца, а маркицу нисам купио на време. Мада нису ни редови тако лоши – док стојиш, можеш о свему добро да размислиш, да испланираш. 
Сећате се вероватно редова за Штедну банку у совјетско време. Чекале су углавном жене, због чега су увек избијали скандали. Или им нису вратили кусур, или је оловка са пулта нестала, тако све крене. Никад нећу заборавити – чекао сам у реду са једном девојком. Службеница је изгрдила, јер није добро попунила формулар. Девојка је неочекивано за све рекла: „Извините“. Службеница се пренеразила, а затим насмешила. Вероватно, по први пут. 
Јегор Богданов, 21 година, студент, чека у реду за Мекдоналдс .

— Имам сат времена до важног састанка, па сам одлучио да свратим. Нема везе што морам мало да сачекам. Чини ми се да сам још од детињства прихватио редове као реалност. Сећам се, стајао сам са баком у реду за кефир са поклопцем од фолије. Након неколико сати, кефир је од обичног производа постао драгоценост. Одједном деки испред нас из руке испада кефир. Људи вичу: “Олош, кефир просипате!“. А нико се није сажалио над деком, а њему другу боцу наравно нису хтели да продају.