Како спасити еврозону?
Проблеми еврозоне постепено излазе из оквира економских. На позадини пада вредности италијанских обвезница и дискусија око европског стабилизационог фонда поднела је оставку грчка влада, напустио је свој положај премијер Италије Силвио Берлускони. Реч је и о евентуалном реформирању еврозоне, које ће, према мишљењу експерата, погодити ЕУ.
Још пре две недеље се чинило да је излазак из кризе нађен. Тада је било објављено да ће Европски фонд финансијске стабилности (ЕФФС) имати на располагању 1 билион евра. Додуше, многи потенцијални учесници стабилизационог фонда имали питања, како ће се у пракси формирати најављени износ. Зато Русија не жури да му се прикључи, - изјавио је помоћник председника Русије Аркадиј Дворкович.
Ако Европа усвоји одлуку с разумљивим за све механизмима и перспективама, онда је у реду. Међутим, за сада је све неодређено, несхватљиво о чему је реч. За сада није јасно имају ли они обећани трилион евра. Имају 250 милијарди, као и заједничку идеју да ће бити прикупљено још 750 милијарди. Да ли је неко спреман да да те милијарде – не разумемо. Нама је заиста боље да радимо преко ММФ.
Ове недеље је Москву посетила директор-распоређивач ММФ Кристин Лагард. Многи експерти су тврдили да она намерава да агитује Русију да активније учествује у ММФ, између осталог, ради помоћи Европи. Међутим, на конференцији за штампу је Лагард само саопштила о узајамном разумевању с руским властима по неким питањима.
Највећу пажњу је привукло саопштење да Немачка има још један план за спасавање еврозоне – преко спровођења реформи. Хришћанско-демократски савез (ХДС) тобоже спрема одлуку, која предвиђа могућност изласка из ње неких земаља. Додуше, канцелар СРН, а поред тога и лидер ХДС Ангела Меркел је пожурила да демантује ту вест. Појавила су се саопштења да се разматрању документа прикључила Француска, односно, главни донатори Европе и гравни иницијатори повећања стабилизационог фонда нису баш сигурни у ефикасност ЕФФС, - сматрају експерти.
ЕУ и еврозона су блиске стању, када крпљење рупа не може да помогне, - изјавио је главни уредник часописа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.
Већ је давно било разумљиво да ће екрозони бити потребно најмање фундаментално ревидирање принципа, промена састава. Де-факто је то ликвидација идеологије, која је тврдила да је ЕУ јединствена породица, где су сви једнаки, она је деловала у току дужег периода. Раслојавање ће значити да нису сви једнаки.
Ако та идеологија нестане, те ЕУ изгуби смисао за постојање, у Европи ће почети дугачка политичка криза, - додао је Фјодор Лукјанов.
Занимљиво је шта ће бити с Источно-европском периферијом, која је генерирала ратове током столећа. Апсолутно није јасно шта ће бити са Балканом, јер је он у току последњих 15 година очекивао да ће бити примљен у ЕУ и наћи се у мирном стању. Питање је шта ће бити с Украјином, јер се тамо губи срж политичке дискусије. Они кажу: Имамо европски избор. Што да се ради када га нема?
Међутим, распад ЕУ у вези са реформом еврозоне је најнеповољнији и најдужи од сценарија. Ако Немци ипак поднесу своју одлуку ЕУ, те ће она бити усвојена, прво ће се Европа поделити на условне север и југ. Најјаче економије се налазе управо на северу. Извор економских проблема су јужне земље: Грчка, Италија, Шпанија. Таква реформа ће омогућити пре свега спасење заосталих земаља, - уверен је шеф аналитичког оделења ИК Грандис Капитал Денис Барабанов.
За земље југа би било оптимално да ипак напусте еврозону и покушају да обнове свој извоз, своју економију, пољопривреду, односно, основе,на којима су се раније развијале њихове економије.
С друге стране, то још не значи да ће лидери европске економије желети да пруже слободу јужним земљама, - сматра Денис Барабанов.
Јаке земље еврозоне добијају велике преференције и профите у том савезу, јер оне с једне стране ликвидирају конкуренцију у слабијим земљама, с друге – увек имају поуздано и учинковито тржиште за висококонкурентну робу у оквиру свог савеза.
Дакле, економски проблеми у еврозони су већ резултирали повећањем напетости у ЕУ. Обе организације су се суочиле не само са кризом, већ и неопходношћу реформи да би је некако савладале.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















