Руси иду у Европу с новцем, а не са Калашњиковом

Спремност да се финансирају велики пројекти у Немачкој објавио је у интервјуу за Зидојче цајтунг министар енергетике РФ Сергеј Шматко. Ради се између осталог о изградњи нових централа. После изласка из атомске енергтике Немцима ће бити потребна компензација обустављене производње. Замена предвиђа подизање од 10 до 12 нових термоцентрала и инвестирање у пројекат до 15 милијарди евра. Шматко претпоставља да је за Немачку и Русију дошло време да изађу ван оквира појединачних пројеката и да закључе шороку енергетску алијансу.

Реакција немачког министра економије на руски предлог уследила је оперативно. Било је изјављено да никанви додатни споразуми у датом случају нису потребни. Стране могу да започну да разматрају детаље пројекта.

Редак случај када великом послу уз учешће Русије у ЕУ не подмећу ногу од првог корака. Очигледну и скривену дискриминацију руски извозници осећају на себи на сваком кораку. Министар иностраних послова Сергеј Лавров објавио је још 2007. године овакве жалосне податке: кривицом Запада било је осујећено 13 великих послова у укупној вредности од 50 милијарди долара. Слушаоци и читаоци могу да се сете једног од последњих очигледних примера, када је куповина фирме Опел од стране руско-канадског конзорцијума била неуспела због грубог мешања САД. Из чисто политичких мотива, што Вашингтон чак није ни скривао.

Ипак, руски инвеститори не смањују активност у Европи. По подацима Немачког центра за истраживање тржишта, одељења берлинског Слободног универзитета, до 60 великих руских предузећа бави се директним инвестицијама у иностранству.

Углавном се то дешава у три сектора – енергетском, сировинском и металуршком. При томе до половине руских улагања капитала отпада на ЕУ.

Извозни потенцијал руских компанија много је разноврснији него што се може судити по његовој сировинској компоненти. Шта спречава проширење робне номенклатуре? Мишљење Владислава Белова:

Уобичајена је представа да смо ми сировинска сила. Одавно је врме да прекинемо да меримо потенцијал Русије по оном извозу који имамо. Стално се увећава удео предузећа која избацују производе са великом додатом вредношћу. То се тиче и сировинских грана, и прерађивачких. Желимо да извозимо не нафту, већ бензин, не гас, већ петрохемијске производе. Овде нас не пуштају. Ако ступимо у СТО наше шансе ће се повећати не само за сировинске, већ и прерађивачке гране.

Није тајна да говоре и о лошем имиџу који имају руске фирме у ЕУ. Не носе ли предрасуде умногоме вештачки карактер?

То је и вештачки карактер, и недовољни напори руске државе за његово побољшање, сматра Владислав Белов. Нећемо се мирити са тим што постоји на Западу. Сами морамо да побољшамо свом имиџ – активније и компетентније. У првом реду на нивоу региона.

Што се тиче предрасуда у погледу руског бизниса, овде је рецепт један. Он је универзалан: поверење се осваја не одједном, а дуготрајном сарадњом. Европски партнери који више година раде са Русима, постепено су се уверили у њихову поузданост. У своје време Владимир Путин је иступајући у Минхену изјавио: Руси иду у Европу не са Калашњиковом, већ са новцем. И овај новац ништа није гори од америчког или кинеског.