Иван Калита
Иван Први Данилович Калита рођен је у Москви 1283. године. Он је син московског кнеза Даниила Александровича, унук Александра Невског, кнез Московски, кнез Новгородски и Велики кнез Владимирски. Прве године своје владавине, у жељи да положи добре основе својем кнежевању, Калита је позвао у Москву из Владимира митрополита Петра. То је одмах учинило Москву духовним центром Русије и осигурало московском кнезу подршку цркве. Москва је постала резиденција митрополита читаве Русије, а Петар је помогао Ивану у спровођењу политике централизације руских територија. Калита је био строг владар, истовремено паметан и упоран у достизању својих циљева. Умео је да одржава односе са татаро-монголским ханом Узбеком, више пута је путовао у Хорду, где је заслужио наклоност и поверење хана. За мирне односе са Златном Хордом он је сакупљао за њу од становништва огроман данак, а сва народна незадовољства изазвана тешким наметима, Иван је немилосрдно пресецао. Такође помоћу Татара уклонио је многе своје политичке супарнике – друге кнежеве. После тога, према летопису, у читавој Североистичној Русији наступио је мир за дуги низ година. Иван Калита је нагомилао велика богатства (одатле и његов надимак Калита – врећа с новцем, новчаник, друга верзија је да је имао навику да носи са собом врећу из које је делио милост). Иван је тежио проширењу територије своје кнежевине и окупљању руских територија око Москве. Нагомилана средства трошио је за куповину територија својих суседа. Године Иванове управе биле су епоха јачања Москве и њеног уздизања над осталим руским градовима. У Москви је био изграђен дрвени Кремљ, који је бранио не само центар града, већ и земљу ван његових граница. Такође у Москви подигао је Успенски и Архангелски сабор. Летописци су истицали да се кнез бринуо о безбедности становника, строго гонећи и кажњавајући разбојнике и лопове, увек је праведно судио, помагао сиромашнима и просјацима. Мада су његову делатност историчари различито оцењивали, она је ипак допринела успостављању основа политичке и економске силе Москве, и почетак економског успона Русије. После смрти Ивана престо великог кнеза скоро редовно је прелазио његовим директним потомцима. Од Калите се говори о почетку самодржавља. Он је сахрањен у Архангелском сабору Кремља.
- Извор
- Голос России, фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















