Дијана Вишњова у лавиринту дијалога
„Није могуће одговорити на питање шта ради на сцени балерина Дијана Вишњова. То је вероватно исто што и упитати коју комбинацију лепка, дрвета и мајсторства је користио Страдивари правећи своје виолине.“ Овако инострани стручњаци оцењују мајсторство руске примабалерине петербуршког Маријинског театра. Дијана Вишњова је ових дана поново у центру пажње љубитеља балета: она у Москви представља свој нови кореографски пројекат „Дијалози“ (16-18. новембар).
Одигравши сјајно практично сав класични репертоар Дијана Вишњова се у последње време озбиљно бави савременом кореографијом. Пре две године је представила публици – прво руској, а затим америчкој и европској – програм „Лепота у покрету“ и за њу је добила националну награду „Златна маска“ у три номинације. Заправо, од тог тренутка је постало јасно да ова сјајна балерина с класичном петербуршком школом има моћ над свим – између осталог и над сложеном пластиком савремених кореографа далеком од класичних канона.
„Дијалози“ представљају друго искуство на тлу модерног балета. И Дијана Вишњова више не треба да доказује своје умеће, она смело ступа у дијалоге с истакнутим кореографима ХХ и ХХI века – њиховим ликовима, стилистиком и естетиком...
Било је јако много варијанти, - каже Дијана Вишњова, - али на крају чак ни сама нисам очекивала како је успешна испала ова комбинација: Марта Грем, Пол Лајфут и Сол Леон, напокон Џон Нојмајер. То је врло занимљиво за гледаоца – да исте вечери погледа радове кореографа различитих генерација, на известан начин историју развоја балета. Како на различите начине сваки кореограф осмишљава, може се рећи вечне теме, какву стилистику користи. А мени је такође било врло занимљиво да видим како могу да живим у томе. Ја не прелазим као јунакиња из једног акта у други. Моји ликови су различите жене. То представља још једну особеност. Никад нисам осећала такву срећу на сцени као у сваком раду овог пројекта! Рад се одвијао у Америци, у Хамбургу, у Хагу, - наставља Дијана Вишњова. – Односно одлучила сам да ћу уронити и потпуности се растворити у свету сваког кореографа, тачније у његовом родном дому у којем ствара. И чини ми се да то даје много боље резултате него кад човек једноставно позива кореографе и партнере да дођу код њега или се среће с њима на неутралној територији. А кад се погружаваш у живот кореографа и људи који раде с њим, то шири видик и схватање тога шта кореограф жели да ти да или да ти открије. Програм „Дијалози“ почиње кореографском тачком „Лавиринт“ марте Грем, која је постављена још 1947. године и која представља осмишљавање старогрчког мита о Аријадни и Тезеју. Њу Дијана Вишњева изводи с водећим чланом трупе Марте Грем Беном Шулцем. Централни балет пројекта „Дијалог“ који је руководилац Хамбуршког балета Џон Нојмајер поставио специјално за Дијану она игра са звездом хамбуршке трупе Бразилцем Тјагом Бордином. У овом балету без сижеа извођачи ипак дају неко драматичко казивање о двоје људи који не могу да постоје сами по себи, чак ни у међусобним конфликтима. Напокон, трећи део пројекта „Дијалози“ је композиција „Могуће промене“ – апсолутно интернационални производ. За Холандско позориште плеса 2003. године створили су га Енглез Пол Лајтфут и Шпањолка Сол Леон на музику Аустријаца Франца Шуберта „Девојка и смрт“. А данас га Дијана Вишњова изводи са солистом московског Бољшог театра Андрејем Меркуријевом.
„Дијалози“ Дијане Вишњове укључени су у репертоар гостовања Маријинског театра. И већ се зна да ће пројекат у марту бити представљен у Њу-Јорку.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















