Марсовске хронике
Црвена планета и даље привлачи пажњу научника. За сада су стручњаци добили телеметрију са апарата Фобос-Грунт, који је запео у окоземаљској орбити. Они се труде да схвате да ли може да се рачуна на даље коришћење тог апарата. У међувремену њихови колеге из Института космичких истраживања РАН стигли су у САД. У Америци је лансирана највећа мисија ка Марсу – Марсовска научна лабораторија. На марсовском возилу - марсоходу Кјурисити (Радозналост) налази се и руска опрема, а наши сународници су чланови истраживачког тима.
За разлику од других апарата, упућених ка Марсу, Марсовска научна лабораторија је усмерена на тражење трагова примитивног живота. Кјурисити је практично наследник апарата НАСА Викинг. 1976. године је он био лансиран са истом мисијом на Црвену планету. Тада није био добијен одговор да ли на Марсу има живота.
После неколико деценија разрађивачи Кјурисити су стекли нове технологије и нову стратегију тражења живота. Она се заснива на детаљном проучавању околине. Пре свега ће апарат покушати да нађе воду – неопходан услов живота. За то је намењен један апарат, створен у Русији. То је неутронски детектор ДАН, који ће регистровати присуство воде на дубини до 2 метра. Апарат мери способност неутрона за одраз и открива присуство атома хидрогена, - објашњава принцип рада научник лабораторије спектроскопије ИКИ РАН Владислав Третјаков.
Апарат се састоји од два блока. Први зрачи неутроне, други је детектор, који ће регистровати неутроне, а које одражава тло под марсоходом. Од спектра неутрона и времена њиховог враћања зависи закључак о присуству једињења хидрогена у тлу. Проценићемо да ли треба да у том месту истражимо тло помоћу других апарата.
Подаци са руског аппрата ће упоредити с подацима осталих апарата и система. Затим, после уопштавања читаве информације, група за подршку марсохода и Лабораторија кретања на млазни погон у Пасадини (Калифорнија) заједно ће одлучити, куда треба усмерити апарат. Групу сачињавају научници из неколико земаља. Руски тим је одговоран за воду, - наставља Владислав Третјаков.
Када марсовско возило буде газило Марс, наш тим ће у Америци непрекидно подржавати рад апарата на њему, као и обрађивати податке, реаговати на све шта он нађе. Ми ћемо фиксирати, например, да су трагови воде били не неком делу пута. Програм за следећи дан ће се градити на основи налаза претходног дана.
Научници из ИКИ РАН ће се вратити из Пасадине у августу 2012. годне, када се апарат приближи Марсу. Првих 90 дана после слетања је најнапетији период. Зато ће Руси радити даноноћно у три смене, пратећи апарат. Марсовска научна лабораторијав се много разликује од других станица, које су слетеле на Црвену плнету. Прво, она је најтежа, њена тежина износи 899 килограма. Зато је ради кочења у марсовској атмосфери требало разрадити сложени систем. Прво ће брзину гасити топлотни штит, затим падобран, те, најзад, платформа на млазни погон, која ће се одвојити од апарата кад он дотакне тло.
Поред одговора на питање лабораторија има још много задатака, које мора да изврши на тој планети. Она мора да открије, одакле су на Марсу трагови амонијака и метана. На Земљи су извори тих гасова бактерије или вулкани, али на Марсу нема активних вулкана. Зашто је током 3 милијарде година клима на тој планети постала хладна и суха? Свакако, реч је и о води! Индиректних доказа њеног постојања на Марсу има. Например, има фотографија стрме обале, коју је подлокала вода. Остало је само наћи директне доказе.
Иначе, чак и ако то не успе, тешко је преценити важност мисије Марсовске научне лабораторије. Многе земље наредних децениоја планирају пилотирану експедицију на Марс, зато ће сваке допунске информације о Црвеној Планети бити веома вредне.
- Извор
- Голос России/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- космос
- истраживање
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »















