Дража Михаиловић био патриота

 Британска тајна служба СОЕ из 2. светског рата окарактерисала Драгољуба Дражу Михаиловића као патриоту који није сарађивао са окупаторима. Ово се наводи у извештају који је данас представљен у Вишем суду у Београду.

"Генерал Михаиловић је био патриота, човек велике снаге и способности", наводи се у документу представљеном на рочишту за рехабилитацију Михаиловића и додаје да "нема доказа да је био колаборациониста са Немцима, Италијанима ни са владом Милана Недића".

Тај документ СОЕ сачинио је професор на Оксфордском универзитету Вилијем Микензи на основу извештаја британских обавештајаца, који су били у посматрачким мисијама у Краљевини Југославији током рата, навео је историчар Слободан Марковић, председник Државне комисије за истраживање околности под којима је убијен Михаиловић.

Извештај британске тајне службе строго је поверљив и носи напомену да могу да га користе само тајне службе и британска влада, а на данашњем рочишту први пут је представљен јавности.

Историчар Марковић је, поред тог документа, суду доставио и бројну другу документацију, а предао је и транскрипте седнице британског Парламента, дан пре убиства Михаиловића 17. јула 1946, по којима ратни министар спољних послова Ентони Идн тражи одговор од свог наследника на питање “Шта је Краљевина Британија учинила за генерала Михаиловића, који је био први герилац у Европи у борби против нациста“.

Тадашњи британски министар спољних послова Ервест Бевин одговорио му је да су суду у Београду послати извештаји петорице британских официра, који су били у штабу генерала Михаиловића до маја 1944. у којима се констатује да су он и његов покрет стално водили активну борбу против окупатора.

Суд у Београду их, међутим, није узео као релевантне, а није прихватио ни предлог да ти официри сведоче у Југославији, навео је тада Бевин.

Марковић је истакао да је суђење Михаиловићу било апсолутно монтирано и као потврду тога доставио суду писмо тужилца у том процесу Милоша Минића, који је као шеф Озне за Београд 1945. упутио врху Комунистичке партије Југославије, односно годину дана пре суђења и стрељања Михајловића.

Захтевом за рехабилитацију затражено је поништење пресуде којом је Дража Михаиловић осуђен на смрт и којом су му претходно одузета сва грађанска права.
Михаиловић је, два дана по доношењу спорне пресуде, 17. јула 1946. године стрељан као државни непријатељ "број један".

Државна комисија утврдила је да је Михаиловић убијен на Ади Циганлији, али сумња да су његове кости касније пренете у секундарну гробницу, највероватније на Ратно острво, како би се онемогућило да икад буду пронађене.