Маршал Победе - Жуков
У годинама Другог светског рата маршал Георгије Жуков није просто побеђивао вермахт, он је страшном противнику задавао разорне ударце. Многи га, укључујући и западне војне историчаре, сврставају у исти ред с великим војсковођама света који су изменили ток историје. Није случајно што се управо његов потпис налази на акту беспоговорне капитулације нацистичке Немачке. Данас (1. децембра) навршава се 115 година од рођења легендарног Маршала Победе.
„Кад ме неко пита шта ми је највише остало у сећању из протеклог рата увек одговарам: битка за Москву,“ – говорио је Жуков. У страшну јесен 1941. године Московљани су у престоници опкољеној нацистима веровали: Жуков ће нас спасити, у њега полажемо све наде. Њихове наде су се оправдале. Позната је запањујућа чињеница – за време битке код Москве Жуков није спавао 11 дана и ноћи. Међутим, непријатељ који је до тада био непобедив је потучен, каже директор Инситута за Светску историју Александар Чубарјан.
Жуков је био практично у свим операцијама које су имале одлучујући значај. Он је био у бици код Москве, одиграо је велику улогу у одбрани Лењинграда, освојио је победу у Стаљинградској бици. И напокон, Берлинска операција, крај Великог Отаџбинског рата, такође је повезана с именом Жукова. Он је одиграо велику улогу и у послератној историји наших Оружаних сила.
Његова судбина је просто феноменална. Жуков је још у Првом светском рату награђен за храброст с два крста Светог Георгија. Имао је неколико рана и контузија. Два пута је боловао од трбушног тифуса. Међутим, успео је да се избори. Жуков је скоро једини човек у војном руководству СССР који је бранио своју тачку гледишта у директном спору са Стаљином. Над његовом главом се стално надвијала опасност од репресија.
Можемо да пишемо о њему научне елаборате, као што се пишу о великим војсковођама из прошлости, кад већ постоји историјска дистанца. Могу се истицати неке особености Жуковљевог стила, може се истаћи његов строги карактер, рекли би, његова устремљена снага.
О њему се и данас спори. Многи га сматрају истакнутим војсковођом свих времена. На пример, амерички војни историчар Мартин Кајден каже следеће: „Жуков је био војсковођа над војсковођама у вођењу рата масовним армијама двадесетог века. Он је Немцима нанео више губитака од било ког другог војсковође. Он је био чудо-маршал.“ Други тврде да су војне операције Жукова често праћене великим губицима. Много је написано и о његовој оштрој, окрутној строгости. Посебно у кризним ситуацијама, кад се решавао исход главних битака. Жуков је био војсковођа свог времена и свог народа: строг, снажне воље, бескомпромисан, усмерен ка циљу.
„Одушевљен сам војним даром Жукова и његовим људским особинама, - писао је Двајт Ајзенхауер. – Кад сам био главнокомандујући савезне војске у Западној Европи сви ми смо буквално без даха пратили победнички марш совјетске војске под командом Жукова у правцу Берлина. Знали смо да Жуков не воли да се шали – ако је већ одредио себи за циљ да ништи главну тврђаву фашизма у самом центру Немачке, он ће сигурно то и учинити.“
Параду Победе на Црвеном тргу у Москви 24. јуна 1945. године маршал Жуков је дочекао на белом коњу, за којег се чинило као да је сишао с иконе његовог небеског покровитеља – светог Георгија Победоносца. И ова светла симболика ће заувек остати у сећању руског народа.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















