Русију чека дуга, али блага криза

 Централна банка предвиђа земљи дужу економску кризу уз скроман темпо раста. Уз низак ниво државног дуга и значајне златне и девизне резерве, Русија се у поређењу са западним земљама налазу у солидним околностима уочи финансијске кризе.
 Мада, висока зависност од нафте, чини економију земље рањивом. У прошлу суботу је бивши министар финансија Алексеј Кудрин изјавио, да светској економији прети глобална финансијска криза. Међутим, по речима бившег министра финансија, Русија је за финансијску олују спремнија него већина развијених земаља. «Државни дуг је свега 12% БДП-а, а обим златних и девизних резерви — значи велику сигурност», — ублажио је г-дин Кудрин.

 Прогноза ЦБ, коју је јуче изнео први заменик председника банке Сергеј Швецов, је такође далеко од катастрофалних сценарија. «У ближој будућности не видимо погоршања руске економије услед екстерних шокова. Но, криза ће бити дуга, и не може се рачунати на модел раста, какав је постојао у првој деценији овог века. Раст ће бити далеко скромнији, а инфлација мања. И руска економија треба да се адаптира на ниску инфлацију — то је такође својеврстан изазов. Биће теже зарадити», — рекао је г-дин Швецов, током излагања на федералном инвестиционом форуму у четвртак. Сада се државне власти ослањају на чињеницу, да ће при цени нафте од око 100 долара за барел, потрошачки оријентисана економија имати стабилан темпо раста од 3,7–4,6%.

 Експерти не журе да поделе став ЦБ. То, што је у овој години цена нафте 100 долара, а раст, ће по свему судећи, бити минимално 4% (узимајући у обзир убрзање раста малопродајног промета на крају године услед прекомерне тражње — људи се плаше обезвређивања новца због кризе), уопште не значи, да ће следеће године бити идентична ситуација, каже заменик директора Центра за развој Високе економске школе Валериј Миронов. «За годину дана, када после избора у Немачкој почне стагнација еврозоне и светске економије, темпо раста производње уз исте цене нафте ће бити мањи за 4%, а у неким областима је то 1,5—2,5% БДП», — сматра економиста.

 Норма за руску економију је 4—4,5% (при позитивним очекивањима), мада неизвесност, повезана са изборима, може приметно смањити тај показатељ. «При цени нафте од 100 долара за барел се може очекивати раст БДП од 2%», — скептичан је директор за макроекономска истраживања Високе економске школе Сергеј Алексашенко.

 «При умереној коњунктури од 95—100 долара за барел нафте, идемо ка темпу раста од око 4%. Друго питање је, који је капацитет потрошачки оријетисаног модела, с обзиром на то да су главна умањења раста — значајно успоравање потрошње и извоза сировина», — додаје експерт ЦМАКП Дмитриј Белоусов. По речима стручњака, сада, за разлику од претходних година, нема раста зарада (делом због нових пореза, а делом због кризе), а извоз је успорен због минорне стабилизације извоза нафте и не сасвим јасне ситуације са металима и гасом (оквирно 1—1,5% процентних поена раста).

 Уз то, у привреди постоје осетљива места, која могу да наруше стабилност економије. У првом реду, то су социјалне обавезе, које држава планира да индексира нешто вишим стопама. Друго, ту је брз раст увоза, и сходно томе, проблеми са текућим платним билансом  у контексту стабилизације извоза, говори експерт.