Безбедна експлоатација нафте на Арктику
Глобално загревање пружа могућност активнијег истраживања природног богатства Арктика. Нафтне компаније се журе да извуку корист из климатских промена.
Арктички регион сада се налази под будном пажњом. То није само јединствени природни комплекс, већ и регион са великим економским потенцијалом. Овде се налази на десетине налазишта и преко стотину потенцијалних објеката за експлоатацију. Резерве нафте и гаса процењују се на 90 милијарди тона горива. Основна налазишта нафте и гаса концентрисана су у Баренцовом и Карском мору.
Руске компаније активно се баве истраживањем ресурса у тим регионима. Освајање нафтних и гасних налазишта у епиконтиненталном појасу има своје тешкоће. Један од проблема је достава сировине потрошачима. По мишљењу руководиоца одељења за сарадњу океана и атмосфере Научног истититута за Арктик и Антарктик Херниха Алексејева, смањивање површине леда ствара повољне услове за брз превоз терета морем:
Појављује се чак могућност поласка трасама на високим ширинама преко Северног пола. Нова могућност пловидбе по Арктичком басену веома скраћује пут из Европе у Азију преко Северног Леденог океана, Беринговог мореуза, у поређењу са традиционалном маршрутом преко Суецког канала, јужном варијантом. Ипак ова могућност може да буде реализована само под условом да се загревање настави и потпуно летње отапање Арктика може да се очекује најраније за 50-70 година.
У економском погледу Северни поморски пут такође је много повољнији него Суецки или Панамски канал. Тако, на пример, приликом контејнерског превоза уштеда на транспорту сваког контејнера ће износити око 200 долара.
Главни проблем везан за експлуатацију нафте и гаса у арктичком приобалном појасу је еколошка безбедност пројекта. Сматра се да разрада налазишта на дну мора доводи до загађења животне средине. Ипак ако се приликом реализације пројеката поштују сви еколошки захтеви и не допусте се озбиљне хаварије, природни баланс ће се сачувати, сматра шеф лабораторије Института за океанологију Ина Немировска.
Нафта је природни објекат, зато загађење животне средине није толико катастрофално као што би могло да се претпостави. У региону налазишта испушта се велика количина угљоводоника и овај природни угљоводонични фон значајно премашује утицај антропогених фактора.
По речима Ине Немировске, 50% нафте и гаса из епиконтиненталних налазишта постепено пролази у океан и раствара се у морској води. Претњу представља изливање нафте на површину. То је посебно опасно за арктичку фауну. Зато су основни напри сада усмерени на то да делатност на експлуатацији нафте и гаса не доведе до смањења бројности животиња и птица, од којих су многе унете у Црвену књигу.
- Извор
- Голос России, фото: © Flickr.com/BenChenowethWork/cc-by-nc/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















