Крњи европски споразум?

Немачка и Француска су се посебно залагале да се нова правила додају основном споразуму ЕУ како би се тржишта уверила да ће све чланице моћи да отплаћују своје дугове и да се слична криза неће поновити. 

Договорено је и да еврозона заједно с другим чланицам ЕУ које то желе, да до 200 милијарди евра Међународном монетарном фонду, тако да тај фонд може помагати у заштити еврозоне.

Нови фонд еврозоне, Европски стабилизациони механизам (ЕСМ), замениће постојећи Европски фонд за финансијску стабилнсот (ЕФСФ) годину дана пре него што је планирано - у јулу 2012.

Богатији одлучују

Одлучивање у ЕСМ биће поједностављено у ванредним ситуацијама тако да ће у одлучивању о помоћи земљама у проблемима бити потребна већина од 85 власника капитала.

То би требало да спречи мање земље да блокирају или успоре хитне мере, као што се раније догађало.

Еврозона ће смањити правила која су приморавала банке и друге приватне инвеститоре да преузму губитке када земља добија помоћ од ЕСМ-а. Притисак да се наметну губици власницима обвезница сматрао се кривим за погоршање кризе.

Лидери Европске уније нису успели да постигну договор о повећању стабилизационог фонда који трентно располаже са 500 милијарди евра. Они су обећали да ће то питање поново бити размотрено у марту следеће године, нешто пре него што буде успостављен ЕСМ.

Такође, није договорено да се да јасан сигнал да ће Европска централна банка имати већу улогу у сузбијању кризе масовном куповином обвезница од земаља у проблема како би трошкови позајмљивања били под контролом.

Европски лидери нису успели да се договоре ни око већих овлашћења Европске комисије у фискалној политици чланица које не поштују правила, како су захтевали председник Европског савета Херман ван Ромпеј и неке државе.

Није договорено ни да се из фондова за помоћ директно докапиталузују банке у проблемима, што би могло да спречи поједине земље да се више задужују када морају да исплаћују кредиторе.

Како оцењује агенција Асошиејтед прес, неуспех да се постигне споразум на нивоу целе Уније у највећем делу је одраз дубоке поделе између Француске и Немачке, са једне стране, и Велике Британије са друге.

Берзе у свету су на вест из Брисела реаговале падом вредности акција, јер инвеститори сумњају у заустављање финансијске кризе у Европи. Да ствар буде гора америчка агенција за кредитни рејтинг "Мудис" снизила је рејтинг водећих француских банака "БНП Париба", "Сосијете Женерал" и "Креди Агрикол".