Изронио потопљени пивски манастир
Потопљени остаци Пивског манастира посвећеног Успењу пресвете Богородице изронили су ових дана из Пивског језера. Дуга суша учинила је да вода „побегне“ према кањону и поново открије трагове људског немара из 1979. године, када је ова светиња вољом политичара потопљена због изградње хидроелектране на реци Пиви. Део по део манастира је 13 година (од 1969. до 1982. године), премештан два километра изнад оригиналне локације, од Пивског ока до Сињца, а више од 1.250 квадратних метара фресака из 16. и 17. века постављено је на реконструисане зидове.
Ових дана, игуман манастира, јеромонах Јефтимије (Шкулетић) обилазећи са мештанима простор око Пивског ока, угледао је остатке старих конака, манастирске пекаре и друге објекте.
- Из воде су изронили и гробови из којих нису пренете људске кости! Са неколицином мештана успели смо из неких од њих да их извадимо и сакупимо и биће сахрањени у порти манастира, објашњава игуман. – Нисмо успели све да извадимо, јер је за тај посао потребно више људи. Из воде су изрониле и крстаче, а према траговима натписа на њима, претпостављам да су стари више од пола миленијума! На дну огромне вештачке акумулације површине од око 16 милиона квадратних метара остале су старе Плужине, велико историјско благо, на хиљаде гробова из разних периода. Појавили су се и остаци цркве Светих апостола Петра и Павла из 13. века!
Драматични догађаји који су пратили сеобу Пивског манастира постали су инспиративна тема писцима, посебно Кости М. Радовићу, сведоку тих дешавања, који је своју потресну лирску повест пренео између корица „Богородичина кућа“.
- Добро је само оно што Бог прима као жртву, а видљива жртва у мом времену беху Пивски манастир и Ловћен, капа Ловћенска без које је славна планина као болесник одбегао са клинике – каже Коста од Пиве. – Ова моја књига отвара књигу векова Успенског манастира у Пиви, књигу страдања православног народа, сеоба, потопа оног и овог моралног, савременог и има две златне везе са свети Василије Острошки и Пивом, тј Старом Херцеговином. Свети Василије је освештао онај красни иконостас у Успенију Пиве 1624. године. Он је савременик, сатрудник, сарадник и побратим са најчувенијим и најславнијим Пивљанином Бајом (Драгојлом Николићем). Данас, након 420 година православни верници љубе у Пиви подједнако и златни иконостас светог Василија и прибор за џефердфар Баја Пивљанина, који је бранио веру и острошког побратима. Пишући ову књигу, дуго, сазнајно, емотивно, исписао сам ламент над завичајем, над 5000 потопљених православних старохерцеговачких гробова. Суочио сам се са лудилом и суровом себичношћу и безбожништво савременог човечанства, нововарварског, новопаганског које хвале наше гакалице. Открио сам, а највише захваљујући јављањима Свете Богородице Пивске тамну будућност човека и човечанства због тиранске себичности и варварске безбожности.
Патријарх Саватије
Манастирска црква подигао је између 1573. и 1586. године Саватије Соколовић, митрополит херцеговачки и патријарх србски. Осим фресака, манастирска ризница садржи и вредне збирке старих рукописа, штампаних књига, икона, уметничких предмета и многих других драгоцености. Овај манастир је својевремено по жељи патријарха Саватија требало да буде стециште Пећке патријаршије, али га је у том остварењу спречила рана смрт.
Душа
На западу не станује душа! Знао је то и искусио големо свети Василије у борби са латинско-ватиканским мисионарима који су дукатима поткупљивали поједине наше примитивне кнежеве, сатрапе.
- Извор
- ИН4С
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















