Муке глобализације
Пре 20 година на карти света је нестала супердржава Совјетски Савез. Свет до данашњег дана осећају се последице те катастрофе.
До почетка 90-их година у свету је постојала релативна стабилност. Све је било под контролом САД и СССР – хегемона својих блокова. Затим је тај систем нестао. Земље совјетског блока које су се лишиле подршке СССР су почеле да се спремају за прикључење ЕУ и НАТО. Управо са крајем Совјетског Савеза је нестала равнотежа, и почела глобализација. Она се може сматрати главним резултатом распада СССР. Избрисале су се границе које су претходно биле непролазне, појавиле су се јединствене економске, политичке и информационе зоне. Свет је почео кретање. Прелазни период је сада у јеку, каже за „Глас Русије“ главни уредник часописа „Русија у глобалној политици“ Фјодор Лукјанов:
„Прелазност се састоји у томе да све раније институције деградирају, долази до ерозије на свим нивоима. Почев од ОУН до НАТО, ММФ, ЕУ. Све што ми видимо је пад. Шта ће доћи на смену – засад нико не може да предвиди.“
После одласка СССР са историјске арене почело је ширење Запада у глобалним размерама, а други крупни центар светског развоја постаје Кина. По мишљењу Фјодора Лукјанова, кроз 15-20 година Кина ће постати тако утицајна, као што је некад био СССР. Притом Кина не осећа потребу да ступа у савезе, она је довољна себи самој и може да постане извор ризика за неке државе.
Једна од последица распада СССР је и тужна судбина многих земаља у развоју, пре свега афричких. У времена биполарне конфронтације сваки од полова је помагао својим савезницима. После хладног рата помоћ је стопирана. Како са стране непостојећег СССР, тако и са стране Запада.
Што се тиче Русије, она је за 20 година прошла мукотрпан пут. Зачуђавајући је њен брз повратак у „високу лигу“, ако се узме у обзир величина преживљеног колапса, наставља Фјодор Лукјанов:
„Чињеницу да је већ почетком двехиљадитих година Русија постала велики глобални играч, нико није очекивао. На Западу су размишљали овако: нећемо је убијати до краја. Али зато у наредних 30 година можемо да је не рачунамо. Од доње тачке пада 1998.године, када су од Русије сви одустали, до периода повратка у светске послове је прошло само 7-8 година.
Како расте економија Русије, тако ће расти и њене политичке могућности. Сада Русија улази у савезе који утичу на ситуацију у свету: ШОС, и посебно БРИКС.
Последња названа организација у многоме задаје тон у финансијским организацијама или у Г20.“
За 20 година читав евроазијски простор је прошао реструктуризацију у корену. На месту бившег СССР се појавило 15 држава. Затим се распала Југославија, па Чехословачка. Постоји много непризнатих држава. Развод није прошао без крви. Сетимо се рата у Нагорном Карабаху, Придњестровљу, Таџикистану, на Северном Кавказу, у Чеченији. И конфликти на томе не завршавају, сматра председник Фонда „Политика“ Вјачеслав Никонов:
„Сасвим недавно смо били сведоци рецидива оних ратова који су уследили после распада СССР, када је Грузија напала Јужну Осетију. Последице распада СССР у локалним конфликтима се осећају до наших дана. “
Главно за Русију сада јесте да одржи стабилност и подржава светски баланс снага, наглашавају саговорници „Гласа Русије“. Треба памтити да је после распада СССР цео свет и Русија са њим постала сасвим другачија.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















