Дечак спасао бебу

ЛАНЧАНИ судар, пут Пожаревац-Кучево, мост на Млави, погинула четворомесечна беба, десеторо повређено - вест из црне хронике. Црна вест којој недостаје живот, јер је у тој смртној ноћи, живот ипак победио. Дванаестомесечна Нађа је преживела а њен спасилац је дванаестогодишњи херој из Пожаревца Саша Станојевић.

Све је у ноћи, 26. новембра, на мосту којим је премошћена ћудљива Млава, личило на кошмар. Саша је са мамом и сестром наишао неколико минута после стравичног судара. Слике су биле залеђене, као и салаковачки друм. Мрак огрнут маглом, поледица, тежак удес, колона возила. Женски урлици, мушки глас који цвили из аутомобила згужваног рукама невидљивог џина као да је папирни. Младићи који посматрају укопани, као да запомагање унесрећених мимоилази њихова чула.

Први се снашао Саша. Телефоном је позвао полицајца Миленка Тимотијевића, који има и титулу другара.

- Рекао сам му где је несрећа, да има повређених, да пошаље полицију и хитну, прича дечак. Онда је, вођен ко зна каквим зовом, потрчао ка аутомобилу смрти, док су одрасли и даље били само посматрачи.

- Човек у ауту је викао - спасите ми дете. Ногама је ударао у врата да их извали, да ослободи дете. Узео сам бебу. Била је крвава и мокра. Неки човек који је помагао мами и мени рекао је да одмах кренемо у болницу - препричава Саша херој.

Уследило је десет километара борбе за живот дванаестомесечне Нађе.

- Држао сам је у крилу, мазио по глави, љубио. Она је ухватила мој палац. Шарени џемперић био је црвен, од крви. Мој пас је цвилео. Само је беба ћутала. И пишкила у мом крилу - сећа се дечак - херој.

До пожаревачке болнице плакали су и мајка, и Саша, и његова сестра, деветогодишња Кристина-Кика, рођена тотално глува. У ужасној ноћи то није била њена казна, већ дар да не чује дозивање са оне стране живота.

Стићи до болнице, спасти бебу, била је усамљена мисао Сашине мајке Сање Стојићевић.

- Само сам говорила - држи се се милице, држи се бебо. Нисмо јој знали име. Тепала сам јој милице. Тек после сам сазнала да је сви у породици тако зову. Можда је препознала тепање, прича Сања коју је шок паралисао тек када су стигли до града.

- Нисам више знала где возим, где је болница, присећа се Сања. Саша ме је храбрио. Мама не паничи. Вози лево, сад десно, упали сва четири светла, прођи кроз црвено.

Беба је заплакала тек када ју је Саша предао доктору. Лекар је рекао да су је минути делили од смрти. Минути којима Саша није дао да прођу. Одмах за њима у болницу је стигао и други спасилац. Не знају му име. Херој. Човек који је на рукама донео мртву четворомесечну бебу, Нађину рођаку.

Саша је ту ноћ преспавао. Али, следећу није. Мучила га је трагедија. Нађа је преживела. Њена мама није. Њена сестрица од ујака, стара четири месеца, није. Нађин тата тешко је повређен.

Дан раније Нађа је прославила први рођендан, а те вечери славила је живот.

- Она је сада моја сестра. Данас ћу да је видим, излази из болнице. Једва чекам. Бака јој је иштрикала жути џемперић, уместо оног крвавог, смеје се малени витез.

Саша Станојевић је херој. То му је име и презиме. То му је дала ноћ на друму салаковачке пустаре стављајући га је пред искушење без поправног. Његова одважност шамар је овима који те вечери нису помогли. Његова пожртвованост лекција је кукавицама. Дечак звани храброст је у свом кратком животу испунио мисију. Спасао је живот.

ПЕТИЦА ЗА ХРАБРОСТ У СРЕДУ, у част Саше Станојевића, градоначелник Пожаревца приређује пријем. На „Фејсбуку“ му другови честитају, стиже стотине захтева за пријатељство. Његови другари из ВИ 1 основне школе „Вук Карађић“ су поносни. - Наставница билогије ми је за храброст дала петицу - каже Саша.