Како да се запосли сиромашни хакер

Необичан начин да реши проблем недостатка првокласних кадрова нашла је британска специјална служба – Центар владине везе или GCHQ. Пре месец и по дана на посебном сајту висила је страница са скупом бројева од којих је претендентима предлагано да саставе неки код. После његовог увођења појављивала се фраза Ви сте то урадили! И отварао се одељак GCHQ са слободним радним местима плаћеним од 20 хиљада фунти стерлинга.

Путеви крековања странице и добијања кода бурно су били разматрани на форумима. Наш експерт за конкурентско извиђање Андреј Масалович добио је овај код заобилазним путем за свега 5 минута, пошто познаје структуру интернет-сајтова. Онлајн-тестирање којим је прибегао GCHQ не чуди га. И у Британији, и у САД често се оглашава пријем хакера на посао. Ипак потенцијални претенденти се односе према таквим огласима са неповерењем, зато што не желе да се још једном појављују пред очима јавности: закони гоне хакере. Упркос укорењеном мишљењу да су хакери људи који краду новац са кредитних картица, компјутерски стручњаци екстра-класе способни су на много сложеније ствари. И сада, када Интернет постаје реална сила, цена таквих стручњака расте. А начини њиховог врбовања постају све лукавији, појашњава Андреј Масалович.

Догађаји последњих неколико година и овог пролећа показали су да је Интернет снажно средство дестабилизације ситуације у читавим земљама, тачније може да се користи као политичко оружје. Преко Интернета може да се избаце из строја критичне компоненте инфраструктуре земаља, између осталог финансијске. То је добар инструмент извиђања, тачније добијања неопходних информација. Зато су различите специјалне специјалне службе убрзале разраду свемогућих стратегија кибернетичког супротстављања. Неко то назива кибернетичким ратом, неко борбом против кибернетичког криминала. Тако се појавила потражња за специјализованим хакерима као стручњацима не за решавање једнократних задатака, већ као стално запосленима у разради кибернетичког оружја.

Пример догађаја у Киргизији и арапским земљама показао је како се уз помоћ савремених средстава комуникације може дириговати нередима, приредити хаос у земљи и чак свргнути влада, наставља експерт.

У истим тим САД, када хакери нису још били стављени ван закона, у Лас-Вегасу су се одржавале конференције хакера, које су окупљале много учесника. Тамо су отворено врбовали – гледали ко шта уме. Сада, истина, ови конгреси су престали да раде. Говори други наш експерт Јевгениј Јашчук.

Када неко поседује потенцијал усмерен у разорне сврхе или у сврхе личног богаћења, онда специјалне службе добијају потребу да искористе ове вештине за себе. И оне су у таквом случају, то је светска пракса, спремне да затворе очи пред неким несташлуцима како би тај човек радио у њиховим интересима против заједничког противника.

Врхунски компјутерски стручњаци потребни су за стварање кибероружја. Оно се дели на офанзивно – за избацивање система из строја, рецимо, помоћу масовних напада. То је када се сервери жртве загрцну од милиона захтева са хиљада заузетих компјутера на разним континентима. Постоји одбрамбено оружје – за заштиту од таквих напада, и извиђачко – за скривено посматрање и сакупљање података. Улога последњег расте врло брзим темпом.

По речима наших експерата, раније од других припремила се за будући кибернетички рат Кина, где су хакери већ одавно борбени. А у САД, на пример, за вођење таквих ратова и одбијање кибернетичких претњи 2009. била је формирана посебна структура – Киберкоманда САД. Пентагон, а затим и НАТО, изједначили су напад са Интернета војном нападу, припретивши строгим одговором, све до примене конвенционалних војних средстава.

Интернет је постао држава са милијардама становника, у којој се врши безакоње, као на дивљем Западу. Треба пожурити са формирањем законодавства о његовом међународном регулисању, говоре саговорници Гласа Русије.