Зоран Јанковић: Развластимо их, и ето боље Српске

 Извор свих зала у РС и БиХ је необуздана, безобзирна и безобразна политократија. Наши политичари „образа немају, а гузици се не боје“. Како власт тако и опозиција.

Годинама спроводе незапамћену самовољу према властитом становништву. Нису они изабрани да би заступали интересе Америке и међународне заједнице, своје странке и њених функционера, страних и домаћих бизнисмена, крупног и ситног капитала, него наше интересе. Ми смо ти који им дајемо власт у руке. Изборима. Ми смо позвани и да им је одузмемо. И изборима и без избора.

Јер њима је, тренутно, довољно само да се „ушлихтају“ међународној заједници, тј. Америци, и онда са нама могу радити шта год хоће. На сцени је не капитализам, не феудализам, него (само мало) софистицираније робовласништво. То је проблем број један свих наши живота!

Да би се ово промијенило политичари се морају развластити. Под хитно. Више од 90% власти мора им се одузети, јер су је злоупотријебили, на штету властитог народа. Њихова улога мора се свести на пуко администрирање (администрирати, у слободној интерпретацији значи - служити), власт вратити народу, а од занимања „политичар“, законским рјешењима, направити једно од нејнеатрактивнијих у БиХ. И осредње плаћених.

Главу на пањ стављам за тврдњу да би проценат развлашћивања узурпатора-политичара био директно пропорционалан проценту пада криминала и корупције, а обрнуто пропорционалан сиромаштву/богатству грађана. Једноставније: за сваки проценат умањења власти политичара опао би проценат криминала и корупције, а порастао стандард становништва.

Међутим нисам за револуцију, него за еволуцију. За ненасилан сам али за корјенит отпор.

Прва мјера која би морала бити предузета јесте – грађанску непослушност. То је природно право сваког човјека и, још у антици, сматрано је основом позитивног права. Једноставније – није незаконито.

Конкретан начин на који би то било реализовано јесте престанак плаћања свих обавеза према држави. Није ово ништа ново ни опасно, али је изузетно ефикасно. Пишем ово без имало страха за посљедице. Ако не плаћамо порез, струју, комуналије, не региструјемо возила… тиме ћемо политичаре оставити без оружја које им даје моћ над нама – без пара. Јер апсурд је да им наше паре дају моћ помоћу које управљају нама; ми им дајемо у руке оружје којим „пуцају“ по нама. Голоруки би били јадни и кукавни, какви и сада јесу. Само да им није наших пара. Наших и кредитних.

Задуживање државе (тј. њено гурање у окове ропства и то не садашње него и свих будућих генерација) мора одмах бити заустављено. Одмах! Задуживање се мора уврстити у Кривични закон као кривично дјело – издаје, уз прописивање драконских казни за починиоце.

Имам визију и идеју о низу веома конкретних приједлога законских рјешења за која сам сигуран да би се ријешио велики дио наших проблема. Не њихових, него наших. Јер они немају проблема, а сви наши проблеми могу се сажети у један: проблем – политика и политичари. Али шта да радим са овим идејама и приједлозима?

" А ја што ћу, али са киме ћу ?
Мало руках, малена и снага,
једна сламка међу вихорове,
сирак тужни без игђе икога...
Моје племе сном мртвијем спава,
суза моја нема родитеља,
нада мном је небо затворено,
не прима ми плача ни молитве;
у ад ми се свијет претворио,
а сви људи паклени духови.

Црни дане, а црна судбино !
О кукавно Српство угашено,
зла наџивјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим !"