Одлазе да остану

Завршна етапа повлачења трупа из Ирака изведена је у рекордном року, у скоро потпуној тајности. Амерички конвој од 500 војника и 110 оклопних возила прешао је границу са Кувајтом у току ноћи, да би избегао нападе екстремиста. Председник Обама толико је журио да оконча рат који је наследио од претходника, да су Американци отишли, а да чак нису како треба припремили локалне оружане санге. Ирак се налази на прагу новог унутрашњег војног сукоба, рекао је у интервјуу за Глас Русије експерт Института за стратешке оцене и анализу Сергеј Демиденко.

Ирак се још није до краја смирио. Формира се велики вакуум силе, који покушавају да попуне најактивније политичке снаге Ирака. После повлачења америчких трупа биће проблема, међуконфесионалних сукоба. Зато што такозване ирачке снаге безбедности озбиљно су подељене по конфесионалном принципу. Када не буду имали тако снажну подршку, као што су били амерички војници, ирачке снаге безбеднсоти једноставно могу у случају заоштравања ситуације да се распадну на разне политичке таборе. Као што смо видели већ у Либану, за време грађанског рата.

У Ираку остаје око 200 војника за обезбеђење америчке амбасаде и дела инфраструктуре. Ипак ништа се не говори о борцима приватних војних компанија. У Ираку се сада налази око 5000 таквих бораца, и њихов корпус може да буде чак увећан. Њих остављају за незваничну подршку локалне власти. Ипак екперти истичу да се њихова делатност скоро не одређује међународним нормама. Тачније они могу чак да учествују у казненим операцијама, а не обавезно да врше само функцију војних саветника, истиче војни политиколог Александар Перенџиев.

Што се тиче приватних војних компанија, оне обављају исте задатке осигурања утицаја Вашингтона у Ираку. Али раде по принципу наруџбине. Тачније пред њима стоји не војни задатак, већ наруџбина. Није искључено да оне могу да испуњавају задатке појединих економских субјеката – како САД, тако и других западних земаља.

Власти САД рапортирају о победи у ирачком рату и успостављању демократског режима у земљи. Ипак експерти указују на то којом ценом је постигнута ова победа. Од милион и по војника САД, колико је учествовало у кампањи, убијено је скоро 5000, више од 32000 је рањено. Ради поређења, у војним дејствима погинуло је од 60 до 100 хиљада ирачких цивила. За 9 година из америчког буџета за војна дејства било је издвојено преко билион долара, указује Сергеј Демиденко.

Ирачка кампања постала је врло велико оптерећење за буџет, посебно у условима светске финансијске кризе. Наравно, то је постало битно оптерећење чак за тако снажну економију као што је економија САД. Истовремено Американци нису добили контролу на ирачком нафтом, као што су хтели. Зато што у условима глобалне политичке нестабилности говорити о некаквих разрадама геолошког извиђања није сасвим коректно. Тачније овде су двоструке последице.

Да подсетимо, САД и Велика Британија започели су војна дејства у Ираку 2003. године, мимо одлуке СБ УН и упркос протестима Русије, Немачке, Француске и Кине. Формални повод за интервенцију били су обавештајни подаци о томе да лидер Ирака, Садам Хусеин, поседује оружје за масовно уништавање. Пошто је Хусеин био свргнут и погубљен испсотавило се да је информација о опасности била хиперболисана.