Парламентарни компромис

Сергеј Наришкин ће бити спикер Државне думе новог сазива. За ту функцију га је предложила партија парламентарне већине – Јединствена Русија. Од 2008.године Наришкин је био на челу администрације председника. Предстоји му да руководи Думом у тешко време, јер утицај опозиције је јачи.

Интрига око тога ко ће бити следећи спикер је трајала последњих дана. На крају је Јединствена Русија предложила Сергеја Наришкина. 57-годишњи политичар ће преузети штафету од Бориса Гризлова, који је био спикер парламента осам година. Познато је да је на дужност председника Државне думе шефа администрације Кремља предложио сам председник Русије Дмитриј Медведев. По првом стеченом образовању Сергеј Наришкин је инжењер радиомеханике, по другом – економиста. Зна енглески и француски језик.

Сада је потребан спикер који може да води дијалог са опозицијом. И учињен је правилан избор: Наришкин је човек који уме да налази компромисе, сматра извршни директор управе фонда „Руски Мир“ Вјачеслав Никонов:

„Наришкин је велики дипломата. Био је на челу многих међународних и међувладиних комисија. Надгледао је односе Русије са Француском, Јапаном, са другим земљама. Бавио се и широким кругом питања хуманитарног карактера: на пример, руководио је Комисијом при председнику за супротстављање фалсификацији историје. То је паметан, образован човек, човек који поседује знања о широком кругу проблема. Зато је ово веома добра кандидатура, и тешко да ће изазвати негативну реакцију опозиционих политичких партија.“

Притом је Сергеј Наришкин често показивао и суровост. Борба против корупције је један од његових главних задатака. Недавно је он изјавио да је само за прво полугодиште отпуштено више од хиљаду и по федералних чиновника због скривања информација о примањима. У условима када је Јединствена Русија остала без уставне већине, чврстина и дипломатичност новог спикера су подједнако важне особине. Експерти кажу да Дума враћа себи статус „места за дискусије“. И иако већина у доњем дому и даље припада партији која је на власти, чланови те партије гледају на ситуацију другачије: у опозицији су три политичке снаге, односно три гласа против једног. Тако да се они у било којем случају морају узети у обзир, говори председник Фонда истраживања проблема демократије Максим Григорјев:

„Борис Гризлов је био веома добар спикер парламента. Друга је ствар што се времена мењају, мења се политички систем. И, наравно, потребна су нова лица. Именовање Сергеја Наришкина за дужност председника Државне думе значи да ће се рад наставити стабилно. Не сумњам да ће Наришкин успети то да оствари.“

За последње 2-3 године реторика власти и избор народа, како кажу политиколози, су приметно прешли у фазу социјално оријентисане политике. Уједно у средњорочној перспективи у први план су питања ограничења државних расхода и буџетске дисциплине. Хоће ли механизам парламентарног управљања адекватно радити у овим условима? По мишљењу политиколога Павла Данилина, много ће зависити непосредно од личности и искуства председника Државне думе.

„Сергеј Наришкин има огромно искуство управљања и у влади, и у администрацији председника. У администрацији председника он је био у сталном контакту са лидерима не само парламентарних, већ и непарламентарних партија, одлучивао је сам о широком кругу задатака, и учествовао у изради кључних одлука које су тражиле озбиљне компромисе.  Без сумње, његова кандидатура одговара том нивоу сложених задатака, који ће искрсавати пред новим руководством Државне думе. Притом треба имати у виду да је Сергеј Наришкин још и одличан администратор. То ће му дати да руководи Државном думом и да испуњава обавезе спикера идеално.“

Занимљиво да Сергеј Наришкин кога је Јединствена Русија предложила за спикера Думе није члан партије. Он још увек размишља да ли да се учлани или не. Тако нешто се дешава први пут у историји нове Државне думе.

Председник доњег дома парламента мора бити изабран већином гласова на првој пленарној седници, која је заказана за 21. децембар. Јединствена Русија има већину гласова. На изборима је освојила 238 од 450 места у парламенту.