Свето-Николска саборна црква: 3:0 у корист Русије

Свето-Николска саборна црква у Ници најзад у потпуности припада Русији. Недавно је извршена предаја кључева тог храма. Свечана церемонија је свршила са вишегодишњим спором, који су водили представници РПЦ и Цариградске цркве.

Православни верници у Француској  су чекали тај догађај у току неколико година, те су већ посумњали у позитивно решење тог питања.

Свето-Николска саборна црква је саграђена за успомену на цесаревића Николаја,  који је умро у Ници. Парцелу за изградњу цркве је царска породица купила од својих уштеђевина. Изградња је трајала скоро 10 година – од 1903. до 1912. године. Саборна црква, саграђена у најбољим традицијама руске архитектуре, била је веома лепа. Купола  звоника и  6 крстова били су позлачени, бројни  лукови и прозори су оивичени изрезбареним белим мрамором.

Русија није дуго била власник те саборне цркве. После револуције 1917. године она је била пружена на аренду скоро за 90 година. Међутим, када је рок уговора истекао, православно удружење под окриљем Цариградске патријаршије одбило је да напусти зграду. Русија је тражила правду у француском суду, - испричао је у интервјуу Гласу Русије оснивач покрета «За помесно православље руске традиције у западној Европии», познати друштвени делатник  руског иностранства Никита Кривошеин.

Суд првог степена у Ници после дуже и теже расправе уз проучавање огромног броја архивских докумената изрекао је пресуду да је власник Свето-Николске саборне цркве Руска Федерација. Међутим, арендатори нису се сложили са пресудом и  поднели жалбу. У мају ове године апелациони суд је поново признао да РФ има право као законски власник саборне цркве. Међутим, удружење православаца Цариградске патријаршије упорно је одбијало  признање легитимности те пресуде, те није напуштало саборну цркву.

Стални скандали, повезани с саборном црквом у Ници последњих година, поделили су не само представнике две патријаршије – Московске и Цариградске, већ и обичне вернике православне Француске. Један део је сматрао да је жеља вратити саборну цркву само амбиција Русије и РПЦ, које теже да докажу своју снагу. Други су, напротив, били уверени – што се скорије  саборна црква врати руском православљу, то ће  она брже престати да буде музејско-туристички комплекс. Арендатори су наплаћивали улаз, и то плата није била мала. Молитва у тој саборној цркви је коштала око 3 евра. Између осталог, присталице РПЦ су сматрали да управо због тога цариградска заједница није журила да напусти ту цркву.

Тек у августу 2011. године, захваљујући  напорима протојереја Николаја Озолина, којег је Московска патријаршија именовала за настојатеља Свето-Николске саборне цркве,  после  заједничке литургије било је објављено да удружење напушта цркву.

Данас се обнавља парохијски живот. Додуше,  док је трајала парница, зграда је оронула. Вероватно ће радове на рестаурацији руске својине финансирати и француска страна, јер је Свето-Николска саборна црква унета у списак историјских споменика Француске.