Крвави Божић у Нигерији

Број жртава низа терористичких акција у Нигерији износи 40. Неколико десетина људи је рањено.  Све су експлозије одјекнуле  близу или унутар храмова у јеку божићних богослужења. Специјални ресори су одмах претпоставили ко стоји иза тих терористичких акција, ускоро су се јавили и сами организатори напада – исламистички покрет Боко харам. Његови чланови се боре за свргавање световних власти у Нигерији и увођење шеријатских закона.

Председник РФ Дмитриј Медведев је изразио дубоко саучешће председнику Нигерије Џонатану Гудлаку због људских жртава. Одлучно осуђујемо суровост и цинизам извршених злочина. Посебно истичем да тероризам нема националност, ни вероисповест, то је заједнички проблем, који треба решавати заједничким напорима. Русија је спремна да активно сарађује с међународном заједницом у борби против те опасности, - говори се у посланици Дмитрија Медведева.

Експерти су се већ навикли на честе терористичке акције у Нигерији. Међутим, нова конфронтација између исламиста и званичних власти може да прерасте у прави озбиљни конфликт. Протекле недеље су терористи напали цркве у предграђу главног града Абуџе и храмове у градовима Џос и Гадака. Нападнута су била и полицијска оделења у граду Даматуру. Укупан број погинулих износи 40. Тачан број рањеника све до сада није познат.

Покрет Боко харам који је преузео одговорност за експлозије, већ и раније је  организовао такве акције застрашивања. Протекле године за Божић су они извршили низ терористичких акција, протеклог августа су дигли у ваздух седиште УН у Абуџи. Тада је погинуло 20 људи. Експерти, које је анкетирао Глас Русије, истичу два узрока заоштравања ситуације у Нигерији. Прво, то су унутарполитички проблеми. На одржаним у мају изборима председника победио је Џонатан Гудлак, који је хришћанин, што је изазвало незадовољство муслиманског дела становништва. Друго, одиграли су улогу и револуционрни догађаји на северу Африке и рат у Либији. Коментар експерта Института  Африке РАН Владимира Шубина.

Не сме да се искључи утицај догађаја у Северној Африци, раст ауторитета и популарности такозваних исламских странки. Чини ми се да су негативну улогу одиграли  догађаји у Либији, где су, како је познато, у савезу с такозваним хришћанским државама Запада велику улогу у свргавању владе Гадафија имали исламисти. Међутим, и унутрашњи чинилац игра улогу. Председник Нигерије је пореклом са југа, хришћанин, чиме су незадовољни екстремисти на северу.

Још у пролеће, после револуција у Тунису, Египту, нереда у земљама Блиског Истока, експерти су  предвиђали да ће се зона нестабилности проширити и на Централну Африку. После почетка рата у Либији аналитичари су упозоравали: Запад ризикује да испровоцира стварање центара радикалног исламског тероризма. Тако се и десило, - каже експерт Института светске економије и међународних односа РАН Петар Топичканов.

Африком се шире организације, које су на неки начин повезане с Ал-Каидом.  Први знак је био после  операције НАТО-а и САД у Авганистану, после тога су неки лидери Ал-Каиде  прешли у Африку. Сада они покушавају да се учврсте у афричким земљама. Други моменат је Либија. Ту је одиграло важну улогу то, што велике количине оружја и експлозива испале су неконтролисане услед грађанског рата у тој земљи, сада се оно шири Африком.

Екстремисти Боко харам прете новим терористичким акцијама док не ликвидирају световну државу и успоставе норме шеријата. Неки аналитичари, узимајући у обзир важност Нигерије као добављача нафте, не искључују да  у ситуацију могу да се умешају међународне организације, све до увођења мировњака. За сада на званичном нивоу таква варијанта се не разматра.