Сир као историјска личност

Јединствену књигу су издали у Алтајској покрајини.  Ствар није у њеном садржају, мада је он довољно интересантан, већ у технологији  припреме овог издања. Књига, немојте се чудити, мирише на… сир марке Совјетски. Управо та врста је најближа алтајским произвођачима сира.

При штампању књиге су  алтајски графичари искористили технологију дезодорирања, која је добро позната издавачима скупих часописа. Међутим, ако обожаваоци дезодорирају стране скупим парфемима, алтајски мајстори, уз помоћ Сибирског научно-истраживачког института за производњу сира, додали су књизи мирис омиљене намирнице.

Знате ли колико је стар сир? Отприлике толико, колико и хлеб – 7 хиљада година. Археолози претпостављају да су људи знали да производе сир у епоху неолита. Постојбина сира је Блиски Исток, открили су начин његове производње номади, који су тражећи пашњаке, преносили  усирено и осушено на сунцу млеко на велика растојања. У старо доба је био познат сир са грачког острва Демос, њега су извозили у Рим, где је он био украс гозбе. У Енглеској први рецепи припреме сира датира из 1390. године, а у Русији сир је познат  од доба владавине Петра Првог. Иначе су га доносили из Холандије. Прву сирарницу су саградили у свом поседу кнезови Мешчерски.

У 19. веку Русија је производила већ око сто врста сира и извозила га. Данас се продаје можда и не сто врста, али ипак много. За све укусе. Најпопуларнији  су швајцарски, холанdски, чедер, рокфор, костромски, пошехонски, едам и онај, на који мирише јединствено издање – совјетски. Знате ли како се зове књига? Његово величанство сир. Текст обухвата слабо познате чињенице из историјата сира, правила његовог чувања и дегустације сира, рецепте јела, као и афоризме о сиру, мишљење познатих људи, одломке из дела  класика  светске књижевности, пословице, узречице различитих народа, стихове, бајке, басне, вицеве.