Српски граничар „прати” возове

Почетком 1906. године завршена је ускотрачна железничка пруга Сарајево–Вишеград–Вардиште, до границе тадашње Аустроугарске царевине са Србијом. Убрзо је настављена градња пруге према Ужицу, где је стигла 1925. године, а потом и даље до Београда. Почетком тридесетих година двадесетог века изнад улазног тунела према Србији, на граници у Вардишту, постављен је кип српског војника-граничара. Али, када је то урађено, границе више није било, и то све до 1992. године. Све то време Српски граничар је симболично „поздрављао“ возове.Онда долазе непопуларне одлуке и укидање ускотрачних пруга, тако да су већ од 1978. године и тунел, и траса пруге, па логично и Српски граничар тонули у заборав. Споменик су у Другом светском рату неколико пута
уклањали и оштећивали немачки окупатори, а почетком овог последњег, током 1992. године, оштетили су га муслимански екстремисти. Ипак, успешно је преживео два рата, три државе и три друштвена система, остајући на врху граничног тунела.Хроничари су забележили да је непознати вајар исклесао кип српског граничара, у традиционалној униформи старе српске војске, висине од преко два метра. Према потезу ноге и руке, више је него јасно да је скица за његову израду урађена још за време док је на просторима Босне и Херцеговине владала Аустроугарска монархија. Јер, десном ногом показује на Аустроугарску царевину, а левом руком на граничну линију са Србијом, педесетак метара испред улаза у тунел у Вардишту.Све је то, на неки начин, била „промашена идеја и уметничка фикција“ непознатог вајара, да би почетком 1996. године, коначним распадом Југославије и успостављањем нових држава, његова улога, а посебно уочљиви потези постали стварност. Поготово након обнове туристичке ускотрачне пруге, популарне „шарганске осмице“.
Тако су, однедавно, и овај тунел и споменик српском војнику дошли до пуног изражаја. Поготово након наставка ове пруге према Добруну, односно Вишеграду, 2004. године, када је реновиран.

Интересантно је да су градитељи ове пруге са друге, србијанске, стране граничног тунела у Вардишту, тридесетих година двадесетог века, упоредо са спомеником српском граничару уклесали у камену срп, чекић и класје! Дуго су, након тога, прогањани од жандара, али је све ипак преживело у камену. Уклесани срп, чекић и класје били су ту све до укидања ове пруге 1978. године.

Градитељи новог крака туристичке пруге према Босни и Херцеговини, односно Републици Српској, приликом спајања шина 2005. године, на самој граници испред тунела и споменика српском граничару, већ су уредили мање железничко пристаниште. Како је планирано, композиције возова на будућој ускотрачној туристичкој прузи према Вишеграду и назад до Мокре Горе овде ће стајати на неколико минута, а затим настављати даље према званичним граничним прелазима између две државе.
Пристаниште, код тунела у Вардишту, тако ће постати својеврсна међугранична зона на којој ће путници и туристи моћи да се присете минулих времена и, наравно, да се фотографишу испред тунела и споменика српском граничару, који је након седамдесетак година од постављања ипак дочекао своју првобитно планирану намену и улогу.