У Србији све скупље него у Немачкој

Иако је просечна плата једног Немца око 2.000 евра, њему су основне животне намирнице јефтиније за око 30 одсто него просечном грађанину Србије, који месечно заради око 360 евра.

Да ли због недостатка конкуренције или високих трговачких маржи, тек грађани Србије свакодневно у продавницама за исте производе плаћају више него Немци, чија је просечна зарад седам пута већа од наше. Осим хлеба, који је и у Немачкој скуп, готово све основне намирнице јефтиније су него код нас. Тако литар дуготрајног млека у Немачкој кошта 81 цент (63 динара), док се код нас плаћа 72,9 динара. Разлика у цени је још евидентнија код уља, које Немци (додуше оно најповољније) плаћају 60 динара, а ми чак 93,90 динара. И популарна кока-кола им је доста јефтинија, док су незнатно повољнији и швепс и воћни сокови. "Милку" и "киндер" чоколаду Немци плаћају барем двадесет динара мање.
Кад је у питању козметика и хигијена, разлика је још уочљивија. Сапуни су им за двадесетак динара јефтинији, исте марке детерџената плаћају тридесетак одсто мање, а повољнији су им и шампони, млека за тело... Има и драстичних примера. Тако рецимо, женски дезодоранс "фа" Немица може купити за 0,99 евра (77 динара), док дама у Србији за исти производ мора да издвоји 178 динара. Калгонит таблете за судове( 44 комада) код нас стају 831 динар, а у Немачкој готово 300 динара мање (545 динара).
Петнаестак набројаних примера (у табели) показују да су намирнице, сокови и хигијена, код нас скупљи за око 30 одсто.
- Има неколико разлога за толико скупљу робу у Србији. Два основна су постојање монопола и огромне трговачке марже - каже за "Блиц недеље" економиста др Владана Хамовић. Она истиче да монополи на нашем тржишту постоје самим тим што неколико трговинских ланаца диктира цене, иако нуде велики избор робе.
- Трговачке марже код нас иду и до 25 одсто, а некад и много више, док је у свету убичајена маржа око 12 одсто - каже Хамовићева. Зато она сматра да држава мора да почне да примењује антимонополски закон, чија би примена довела до веће конкуренције, смањења маржи и самим тим и нижих цена.
Немци имају далеко квалитетнију и јефтинију телекомуникацију. Већина становника Немачке одлучује се за месечни флет пакет, који обухвата неограничено фискно телефонирање (и ка иностранству), неограничен интернет и кабловску телевизију, по цени од свега 30-40 евра (у зависности од провајдера).
Ако је за утеху, грађани Немачке за изнајмљивање станова и комуналије месечно морају да издвоје у просеку између 800 и 900 евра, а житељ Београда упола мање.

И одећа јефтинија

Иако Србија има доста домаћих модних брендова, не можемо се похвалити ниским ценама. Наиме, често цене домаће гардеробе, поготово дечје, у стопу прате цене познатих европских брендова, попут Бенетона, Заре и других. Немци који желе да своје малишане обуку квалитетно, али повољније, купују у чувеном ланцу "Ц&А", где се сомотске или дебље тексас дечје панталоне могу купити по цени до девет до 15 евра. Дечја зимска јакна стаје од 20 до 30 евра, дуксеви од пет до 10 евра, а дечји веш и пиџаме могу се пазарити за свега неколико евра. Тешко је наћи ствар скупљу од 40 евра, што се у нашим радњама за децу већ сматра ниском ценом.