За маму нема посла

БЕОГРАД - Жене у Србији носе највећи терет транзиције, што се пре свега види из податка да много теже налазе посао, али и брже остају без њега. Послодавци су често ригорозни и при прописивању услова, па је већ у самом конкурсу, што је често значајније и од нивоа образовања или радног искуства, наведено да кандидаткиња не сме бити старија од 30 или 35 година. Припаднице нежнијег пола се, уколико су превалиле четрдесету, не могу надати запослењу, али ни оне млађе, које формално одговарају захтевима тржишта рада нису у доброј позицији, јер од њих послодавци захтевају да се одрекну потомства.

Добрила Иличић, председница Секције жена УГС „Независност“, каже да нема прецизних података о томе колико често су жене жртве дискриминације, посебно када је материнство основ за проблеме на радном месту.

- Жене се ретко одлучују да пријаве случајеве дискриминације јер нема ефикасних механизама за доказивање, због чега се залажемо за прецизнију регулативу која ће обезбедити бољу заштиту жена - каже за Глас Добрила Иличић и додаје да у садашњим условима особа која доказује да су јој угрожена права, мора да се брани на суду као да је она оптужена.

Председница Секције жена објашњава да су процеси у којима се тражи задовољење правде за жене-жртве често обесхрабрујући у самом старту јер су то дуги и скупи процеси који се ретко завршавају на штету послодавца. Осим тога, припаднице нежнијег пола се не усуђују да оставе писани траг и најчешће се све завршава на пријави путем СОС телефона за жртве дискриминације на радном месту.

Послодавци имају инструменте за „заштиту од трудноће“ својих радница, па у  уговоре о раду на одређено време уводе и клаузулу о моменталном отказу или чак бланко уговоре који се активирају у случају да радница остане у другом стању.

Чланови „Родитеља“ покушавају да утичу на продужење боравка у вртићима и увођење флексибилног радног времена, ангажовање оца у неговању и лечењу бебе, односно скраћивању радног дана, како би мајке добиле реалну подршку у подизању своје деце.
- Држава која жели да повећа наталитет мора озбиљно да се заузме за подстицање рађања и да спречи дискриминацију жена које се одлуче за материнство - објашњава Ангелина, износећи примере да су неке жене, па и чланице удружења приликом разговора за посао морале да одговарају на питања о својим приватним плановима од удаје до одлуке о рађању првог и следећег детета.
Власници и директори фирми су уверени да ће жена која има потомство одсуствовати с посла јер се очекује да ће одлазити на боловање због неговања деце, а за пријем на посао нису пожељне ни младе девојке јер се очекује да ће формирати породицу.

- Морају бити предвиђене санкције за послодавце који условљавају запошљење одрицањем од породице или непродужавање уговора, због тога што је жена остала у другом стању - наглашава Ангелина Радуловић и додаје да је потребно обезбедити и мере стимулације за оне који запошљавају мајке.

НЕМА ОПРАВДАЊА

- У оваквим ситуацијама нема фактичког кршења прописа, али то не оправдава дело које је учињено - примећује Снежана Лакићевић-Стојчић из Министарства за рад, здравство и социјална питања поводом случаја Снежане Банковић-Ђокић из Кнића, која је након порођаја одлуком СО разрешена дужности.
- Постоје неке ствари које су важније од прописа. Ви можете формално-правно да направите кризу власти и да под тим оправдањем разрешите неког са одговорне функције, али суштински то просто није тако - изјавила је Стојчићева и подсетила да је Србија једина земља у окружењу која нема закон о дискриминацији и једина која нема закон о равноправности полова.

- Такве ситуације су готово увек незваничне, ствар су интерних уговора или се саопштавају у четири ока, приликом разговора за посао - набраја Иличићева како се кандидаткињама најчешће представљају услови жељеног запослења. Она додаје и да о оваквим „уговорима“ не постоје докази јер их жене и не пријављују.
У удружењу „Родитељ“ кажу да наши прописи формално штите мајку и материнство, али и да су послодавци вешти у проналажењу „рупа“ уз помоћ којих штите своје интересе, као и да клима у окружењу не иде у прилог запосленој жени.

- Сада је много више запослених жена него претходних деценија, јер желе да раде и да се докажу на професионалном плану. И када нису вољне да привређују, често су приморане да раде како би обезбедиле егзистенцију својој породици - каже за Глас Ангелина Радуловић из овог удружења. Она да су механизми који имају функцију да им помогну у усклађивању професионалних и приватних обавеза остали на нивоу од пре две деценије.