Драгуљ у корову

Некадашњи стони град властелинске породица Павловићи - Раденовићи, који су под својом влашћу држали подручје између горњег тока Босне и Дрине на истоку и Требиња и Цавтата на југозападу, а историчари га сврставали у најбоље утврђене градове у средњовјековној Босни, данас је само комплекс рушевина, зараслих у коров, а могао би да буде туристички драгуљ.

Борач се први пут помиње у једанаестом вијеку, а процват је доживио у четрнаестом и петнаестом вијеку, када је обновљен након најезде Турака 1471. године. У прво вријеме турске владавине и сам град Рогатица називао се Подборач.

Град је био подигнут на три коте неједнаке висине гдје су стајале куле и омеђен зидовима дужине око 800 метара, чија је дебљина износила три метра. У близини града тврђаве налазило се Варошиште које се у дубровачким документима најчешче помињало као Подборач, ту се налази трг с царинарницом, до којег је водио стари каравански пут долином ријеке Праче ка Дрини.

Кнезови Павловићи - Раденовићи држећи под својом влашћу добар дио караванског пута који је Дубровник везивао с балканским залеђем, стекли су велико богатство од царина и трговине. Њихов печат на којем је био осликан град с три куле и данас се чува у дубровачком архиву, а град Рогатица данас користи изглед њиховог грба као заштитини знак, као и град Слобомир, код Бијељине, који су основали Мира и Слободан Павловић.

Старији становници сјећају се времена када су као дјеца чувајући стоку и играјући се између зидина тражили подземне пролазе и скривено благо о којима су слушали од старијих. Том приликом је Зора Перула, сада већ старица, пронашла златан прстен. Ипак, осим пробних ископавања, до сада није ништа учињено да би се овај споменик историје реконструисао и истражио.

У Туристичкој организацији Рогатица сазнали смо да од средстава из буџета Општине планирају урадити прилазни пут, очистити прилазе зидинама и поставити клупе, јер за нешто више немају средстава.