Ембарго ЕУ: аутогол?

ЕУ у потпуној сагласности са САД намерава да уведе ембарго на увоз иранске нафте. Казнена мера треба да примора руководство исламске републике да промени своју нуклеарну политику. На то рачуна и Вашингтон и Брисел. Истина, принуда је најчешешће мач са две оштрице. Да ли су све последице економског рата израчунали лидери ЕУ? Тему наставља коментатор Сергеј Гук.

Дефицит због одустајања од иранске нафте ЕУ ће без тешкоћа попунити. Заинтересованих, са Саудијском Арабијом у првим редовима, више је него довољно. Пострадаће, истина, европски потрошачи, пре свега возачи. Има и других негативних момената. О њима говори шеф сектора за политичке интеграције ЕУ Европског института Николај Кавешников.

Питање је сложено, посебно за неке земље, међу којима су Грчка и Италија. Зато што оне велику количину нафте, до 25%, купују од Ирана. Није случајно питање нафтног ембарга разматрано врло дуго и тешко. Краткорочна последица ће несумњиво бити известан скок цена нафте. Али цена на берзи већ има велику компоненту ризика. Нагли скок цена нафте ја не бих очекивао. Да, волатилност ће скочити, цена ће скакати тамо-овамо, то је непријатно, али није критично. Мислим да ће ситауција и даље бити у неизвесном, замрзнутом стању. Тим пре што је утицај ембарга на Иран такође не баш превише критичан. Иран такође има друге купце.

Значи ли то да европске санкције неће имати никакве последице? Дајемо реч главном инвестиционом стратегу консалтинг инвестиционе компаније Брокер кредит сервис Максиму Шеину.

Принципијални моменат је колико ће дуго трајати ембарго. Ако буде трајао месец-два, то неће битно утицати на нафтне котације. Ако буде уведен озбиљно и задуго, тада он може да дода 10 до 20 долара цени. Трговина нафтом има непрекидни карактер, без обзира на све забране. И за време програма Нафта за храну, када из Ирака ништа није смело да се извози, нафта се све једно производила и продавала преко других компанија. Европске и америчке компаније могу да не купју директно нафту од Ирана. Али оне то могу мирно да чине преко посредника, за које по правилу ембарго не важи. И уз то треба имати у виду да је Иран велики произвођач гаса. Али, наравно, не дај боже да избије војни сукоб или да се он прошири на територију околних држава, то ће имати за нафтне котације последице у погледу њиховог скока. Крајње је проблематично навести до ког нивоа. Могу да скоче до 120 и до 200 долара, у зависности од тога по ком сценарију ће се развијати догађаји.

Циљ Запада је да стави Техеран на суви оброк и самим тим да прекине финансирање иранских нуклеарних програма. Виде се покушаји да се економском палицом реше спољнополитички проблеми. Главни пострадали од санкција могу да буду Италија, Шпанија и Грчка. Посебно последња, јер Иранци су јој давали нафту на кредит. Други увозници ће тражити хитно плаћање. Ко ће тада плаћати испоруке из нових извора? ЕУ?