Нада умире последња

Интервју који је наш извештач Григориј Соколов снимио са настојником цркве Светог Александра Невског на острву Свети Стефан у Црној гори Синишом Смиљићем.

Да подсетимо на ову причу: пре више од пола године влада Црне Горе дала је острво на коришћење туристичком фирми Адриатик Пропертис. Тако су се православне светиње које се налазе на Светом Стефану испоставиле за туристички бизнис сувишним.У борбу против самовоље укључила се јавност, свештеници, представници медија. Између осталог, међу последњима био је и један од допсиника Гласа Русије. У току сукоба и гоњења настојник храма Светог Александра Невског отац Синиша Смиљић нашао се у изгнању на територији Босне и Херцеговине. Отац Синиша говори за Глас Русије:

"Они су у ствари чекали само било какву прилику да мене као поглавара те парохије, који је гурао пројекат обнове храма, да ме на било који начин склоне, иако нисам директно учествовао у томе и био сам далеко од тога. Пошто сам ја био држављанин Босне и Херцеговине, а познато је да статус православних свештеника у Црној Гори није увек дефинисан до краја,  мене су из политичких разлога и без икаквих образложења прво ставили у тамницу, где сам био седам сати, а после тога су мене директно, чак и без моје породице, депортовали на границу Босне и Херцеговине, где сам ја и дан данас шест и по месеци. Наравно после тога многи адвокати, чак и правни саветници митрополије Црногорско Приморске, покренули су жалбени поступак, који је био одбијен. После жалбеног први и други управни поступак, који су такође били одбијени. Али ми смо спремни за то.  Сам наш Господ Исус Христос је страдао. А ми смо наравно с Њим. Тако да тај свој крст прихватамо и носимо га. "

Али без обзира на драматичност ситуације, Синиша Смиљић налази повод за оптимизам:

"Скоро пре петнаестак дана у медијима Црне Горе изашао је чланак, у коме се каже, а ми смо ту информацију званично проверавали, да је формирана комисија у заводу за заштиту споменика културе у Црној Гори и да је Влада одобрила обнову храма св. Александра Невског. Значи, Влада ипак на крају одобрила обнову храма св. Александра Невског. И поводом тога је формирана специјална комисија, које ће тачно утврдити, како ће храм да се обнови. Храм ће бити у истим димензијама, и то је нешто што одговара Митрополији. Ми смо пре свега благодарни и Богу, и молитвама св. Александра Невског, и свима онима, који су учествовали у тој борби, која, хвала Богу, није била узалудна. И мени, као свештенику, који је протеран, сада пуно срце. И сад кажем себи и својој породици: „нека сам протеран, платим ту цену,  али на крају то није било узалудно“. А што се тиче односа са власницима компаније „Адриатик Пропертиз“, који са закупили св. Стефан, они су сада у реду. Уствари проблем је био у властима Црне Горе. Они нису знали, на коју страну да претегну. Бојали су се за закупати инвеститора, који су дошли да инвестирају. А опет инвеститори су били између две ватре, између народа, који жели да на њиховом закупу нешто обнови, а имамо државу, која није хтела да то до краја дефинише. Мислим да ипак на крају да се по питању самога храма, самога острва и самих закупаца, ту ствар разбистрила, и да је она сада јасна. Што наш свети апостол Павле рекао, „нада је нешто, што задње остаје“. И ми њу никада не смемо да губимо, поготово ми, православни хришћани. Тако да ја наравно, без обзира на све тешкоће и на све оно што сам преживео, ја желим да се вратим као свештеник са својом духовном паством и даље идемо ка нашем циљу. А једини наш циљ је Царство Небеско и Господ."  

Григориј Соколов,