Грузија разочарала Запад

Међународна правобранилачка организација која се базира у САД Хјуман Рајтс Воч је објавила извештај-критику Грузије за недовољно поштовање човекових права.

Западне експерте највише брине ограничење слободе окупљања грађана. Један од најочитијих примера тога је растеривање демонстрације опозиције у мају 2011.године. Тада су се са противницима политике власти Грузије грубо расправили одреди специјалне намене, користећи пендреке, водене топове и сузавац. Том приликом је убијено неколико људи. Хјуман Рајтс Воч каже да физичку расправу са демонстрантима, као и нападе на домаће и стране новинаре треба детаљно истражити. А Тбилиси није дозволио објективну истрагу тих догађаја.

То што се сличан извештај коначно појавио заслужује похвалу, али закључци говоре о детаљима, а не о главном проблему, каже у интервјуу за Глас Русије експерт Института за проблеме ЗНД Феликс Стањевскиј:

„Проблем није у томе што они на нивоу организације критикују Грузију за кршење човекових права. Главно је да се то чини ограничено: бира се неки детаљ, ствара се утисак да је све у реду, али има малих пропуста. Док је у Грузији у процвату ауторитарни режим. Нема ни трага од демократије. У Грузији се ствара притисак на јерменску цркву. И не отворено. Јерменске цркве се преуређују и стављају се под контролу црковних власти Грузије. А опозиција је принуђена на велике жртве да би постојала. На њих се такође не врши јавни притисак него прикривени. То је особина елите Грузије. На пример, чланови опозиције и њихови рођаци не могу да добију посао или добијају отказе. Чак прозападно оријентисана опозиција изјављује да је режим у земљи ауторитарни и садашњег председника Грузије називају диктатором.“

Извештај Хјуман Рајтс Воч је пријатно изненађење, рекао је шеф Конгреса националних уједињења Русије Владимир Хомерики:

„САД и Европа одустају од двојних стандарда који се примењују у Грузији, стандарда који су скривали страхоте режима Сакашвилија. Грубо кршење људских права је довело до тога да му газде окрећу леђа и поред свих покушаја да им угоди. Данас се у Грузији крше сва права човека. Створен је механизам „гушења“ народа. Две трећине буџета иду на полицијске и војне структуре. Грузија једна од земаља лидера по процентуалној количини затвореника.“

У Грузији се крше права и потенцијалних грађана. Тако је Тбилиси одбио разрађени у Савету Европе план репатријације Турака Месхетинаца силом пресељених 40-их година 20.века. Власти земље користе не само правне хитрости да их не би вратили у историјску отаџбину, већ и притисак на лидере општина Месхетинаца. Један од њих Сулејман Барбакадзе је по лажној кривици послат у затвор на дужи период. То је само један од многобројних примера који карактеришу садашњи режим у Тбилисију. И док он не буде промењен, ситуација са људским правима у земљи ће остати иста.