Како сузбити белу кугу

Наталитет у крилу српског народа опада већ од краја прошлог века, но након Другог светског рата настао је прави демографски суноврат. При

анализи узрока осипања српског народа  не смеју се превидети историјске околности на које он углавном није могао утицати. Осипање, па и затирање, српског народа, у првом реду произашло је из трагике његовог битисања, из агресија које су према њему чиниле моћније силе.  Само у Првом светском рату Србија је изгубила бројно велику и физички и ментално највреднију  живу силу – чак трећину својег становништва, а од тога 59 одсто мушких глава. То су катаклизмични губици, поготово када је реч о малобројном народу као што је српски.

Поход беле куге  условили су и психолошки, морални и духовни чиниоци.  Реч је, код једног дела српске популације о извесним рђавим странама менталитета, паду морала, занемаривање мудрости живљења, ослабљеном инстинкту самоодржања, а особито неразвијеној колективној самосвести. 

Колико је сложено питање  психолошких чинилаца, показује и то да два супротна осећања изазивају  опадање наталитета: недостатак љубави за децу (што може бити повезано са егоистичком цртом у карактеру, или тежњом за што лагоднијим животом, са што мање обавеза), и претерана љубав према детету.  Наиме, у овом другом случају, реч је о уверењу не малог броја родитеља да јединчету могу много више да пруже него бројном потомству, као и да су предности трочлане породице што родитељи могу много више да се баве својим дететом (па су интерперсонални односи  у породици много квалитетнији, него у породици са више деце). Родитељи се руководе и следећим схватањима «ако сам ја оскудевао, моје дете мора да има све», и  «ако сам се ја мучио, моје дете не сме да се мучи». Овакви ставови родитеља су погрешни, јер претерана брига о детету и презаштићеност формирају размажене, разнежене и инертне личности. И управо због размажености и чак опадања извесних виталних особина код једног броја јединчади, она су више склона усамљености, то јест мање се венчавају; а када заснују брачну заједницу, најчешће тешко се одлучују за рађање више деце.

Ипак, када је реч о ширим слојевима становништва, они се могу најефикасније подстаћи на рађање деце, мерама материјалне природе.  Ми ћемо овде истаћи неке од таквих претежно економских подстицаја за пораст рађања:

• Помоћ младима, посебно брачним паровима, а најприоритеније родитељима са више деце при запошљавању;
• Одобраваље кредита брачним паровима, а приоритетно онима који су формирали породицу за решавање стамбених проблема;
• Омогућавање мајкама са двоје и више деце да раде само половину радног времена;
• Треба истаћи да, упркос томе што немамо целовиту популациону политику, наше законодавство у неким видовима је веома прогресивно; тако мајке у Србији имају право на породиљско одсуство које је два пута дуже  него у Словачкој, Мађарској, Чешкој, а чак три пута дуже него одсуство мајки у Аустрији, Француској, Норвешкој, Грчкој.
• Неоспорни значај имају све мере за јачање економске основе породице. Истина, данас су веома ограничене могућности државе за стварање тих економских основа,  због озбиљних економских тешкоћа са којима се суочава наша држава.  Стога је једино реално залагати се за максимална социјална давања ( односно, мере за јачање економске основе породице), са становишта економских могућности земље, а приоритетно би се повећала са опоравком наше привреде.

Начелно, кључна мера би били адекватни дечији додаци чији би износ покрио најнужније трошкове издржавања  детета.  Као друге подстицајне мере истичемо: ширење мреже обданишта, као и омогућавање родитељима да их искористе под оптимално повољним  финансијским условима;  повећати садашњу једнократну финансијску помоћ за новорођено дете, што је иначе мера која се у Француској примењује; помоћ , не само младим брачним паровима да реше стамбени проблем, како се то чини у Холандији, већ и  приоритетна помоћ породицама са више деце да реше стамбени проблем;   оптимално ниске цене дечје одеће и обуће итд.  

Ове мере примењивале би се у складу са економским могућностима заједнице, па би се њихова скала непрекидно проширивала.  Предузети опорезивање неожењених мушкараца.
Ревитализацијом села – привредном, социјалном, културном, али и едукативним, васпитнопропагандним мерама задржати садашњу популацију на селу. И са економског и са демографског становишта, најрационалније је расположива средства усмерити на обнову села и развој разноврсних видова пољопривредне производње. Село је традиционално било наш главни демографски извор, а уосталом, у развоју агрокомплекса ми имамо значајне компаративне предности.  Треба подизати фарме и минифарме у селима, и то монокултурне фарме, за перадарство, рибарство,  одређену врсту сточарства – мислимо на развој овчарства, свињогојства, това јунади и друго, већ према природним условима. Држава би путем  атрактивних програма и финансијском подршком требала да подстакне  и помогне  привређивање оних који се враћају на село и у другим специфичним областима за које постоје потенцијалне могућности и изгледи обезбеђења егзистенције (попут воћарства, виноградарства, пчеларства, гајења лековитог биља, печурака итд.). Посебно треба помоћи онима који ће се населити по селима да се настане у многобројним празним кућама, да оживе замрла домаћинства. Требало би размотрити и следеће могућности: да држава преузме те празне куће, а њиховим власницима изда обвезнице које би биле наплативе, када са будућим привредним опоравком држава буде у могућности да то учини. Затим, да се повратницима  одобравају кредити за набавку пољопривредних машина и здраве производне програме, који би се отписивали за трећину, за свако новорођено дете (те би ,дакле, били потпуно отписани родитељима са троје деце).

Програм мера на медицинском плану, у првом реду обухвата:

• мере за сузбијање стерилитета,
• мере да би се сузбила изузетно висока стопа абортуса; поред пропагандних и васпитних мера размотрити и друге мере (мислимо на  ограничавање садашњих либералних услова абортуса), барем за одређено време, док се ситуација у погледу наталитета не побољша;
• мере за сузбијање болести зависности (наркоманија, алкохолизам, пушење).

Веома би била пожељна најшира васпитно-пропагандна акција:

• обавестити најшире слојеве становништва и у граду и на селу, о неповољној ситуацији наталитета код нас, те да то непосредно угрожава перспективе развоја, обнову радног и одбрамбеног контингента па и сам опстанак народа.
• Охрабрити људе, учврстити самопоуздање, веру да је демографски опоравак могућ, а тиме и опстанак нације.
• Просветне институције, медији, црква, удружења и те како би могли да допринесу да сваки појединац, сваки млади брачни пар све учине да дође до преокрета од система једног детета ка формирању породице са више деце, као услов опстанка заједнице.

Тежиште васпитно-пропагандне активности треба да буде међу младим нараштајем и то већ од основне школе.  Социолози, демографи, лекари требало би да крену у школе, на факултете, у села и да путем погодних предавања упознају младе са основним обележјима наше демографске кризе и путевима њеног превладавања. Предлажемо да се у ту сврху користе и прикладни филмови, да се широм републике деле брошуре младима, да се у школама формирају друштва за пропаганду наталитета.

Залажемо се за такву наставу етике и то од првог разреда основне школе, претежно засноване на примерима из живота, како би се млади нараштај научио лепом понашању, брачном, породичном, радном и пословном моралу.

Неопходна је реафирмација породице. Складна породица и висок брачни и породични морал ослонац су борбе за пораст рађања. Само породица у којој је висок морал може да опстане и обезбеди витално потомство, формирање јаких и уравнотежених личности које су марљиве, које се узајамно поштују, помажу, задовољне су са малим. Што је више таквих људи здравог духа, моћније ће бити и снаге заједнице па и њена способност да обезбеди адекватну хуману репродукцију.

Неопходна је стална брига за правилно васпитање-породично, школско, социјално, деце и омладине. То је један од елементарних  услова за успешну борбу против беле куге. Упорно и смишљено водити борбу за сузбијање извесних девијација код једног дела младих – васпитне запуштености и деликвенције, токсикоманија (пушења, алкохолизма, наркоманије), као и нове пошасти – сиде.

Побољшање правог васпитања и образовања да би се млади формирали у здраве личности, како у физичком, тако и у психичком и етичком погледу може се постићи кроз школе, наставом која се бави питањима морала, традиције и вредности нашег друштва, правилним коришћењем слободног времена ( кроз спортске, културне и друге активности). Само такве личности могу на прави начин преузети брачне и породичне дужности,  и својим потомцима осигурати срећно детињство.

Неопходно је стварати друштвену климу, како би се подржале, интензивирале, све оне акције и иницијативе установа, предузећа, удружења, организација, медија, група грађана које доприносе борби за пораст рађања.

Ма колико значајна, само друштвена клима није довољна. Да наведене акције не би остале појединачни примери, потребно је да се смишљено и организационо подрже на нивоу заједнице, односно државе.

Свакако да су потребна и да су драгоцена нова научна истраживања демографског проблема у Србији, но она треба да иду својим током.  Данас тежиште треба да буде: прво, на практичним мерама за подстицање наталитета надлежних чинилаца и институција и то, у оквиру свеобухватног програма у многим областима, друго,  на најширој васпитно-пропагандној акцији.