Варљиви сат или зашто нам се спава

Сада је у Русији тема која се највише разматра после парламентарних избора и протесних акција опозиције – одустајање од прелаза на зимско и летње време. Председник Русије укинуо је ово пребацивање казаљки прошле јесени. И сада многи руски грађани говоре да јутарњи мрак, везан са укидањем зимског времена, негативно утиче на њихово здравље. Појавила се чак идеја да се врати пракса сезонске промене времена.

У марту прошле године у Русији су последњи пут били пребачени сатови на сат унапред, а зими нису враћени. Слична ситуација већ је постојала у домаћој историји 1930. године, када је земља одустала од сезонског времена, оставши у вечитом „лету“. 1981. године на пролеће и јесен поново су почели да прелазе на летње и зимско време. То је изазвало многобројне жалбе људи на погоршавање здравственог стања првих дана после пребацивања казаљки. Ово је и био један од разлога да председник РФ Дмитриј Медведев укине сезонско време. Тако сада руски грађани живе са разликом од два сата у односу на астрономско време. И они су опет незадовољни. По подацима анкетирања агенције ХедХантер, 46% руских грађана примећују ове зиме малаксалост, постаност, смањење радне способности.

Ствар је у томе што смо сада битно одступили од астрономског времена које се одређује по Гриничу. Зато се време када смо будни налази у дисонанси са природним сатом, који одређује нормално функционисање нашег организма, говори научни сарадник Московског психолошко-педагошког универзитета Викторија Аршинова.

Све што је код нас унутра, везано је за астромонски сат и колебања у Соларном систему. То је такозвано билошко време. А ми предлажемо биолошком времену да се смести у социјално време, које је одређено указом.

По речима стручњака, људима би било једноставније да подносе полугодишња померања у једну или другу страну. Лети је светло и лакше је устајати сат раније. Осим тога, сунце нам даје додатну енергију. Ипак, истиче научник, прелазак на зимско време је увек радовао већину људи. Човек ће се, наравно, прилагодити летњем времену зими, али за то је потребно пет-шест година.

А Географски инситут РАН, где се води мониторинг последњег укидања зимског времена, сасвим је другачије расположен. Без обзира на неудобности, руски грађани су у ствари добили од 7 до 17% више светлог дела дана, у зависности од региона, говори заменик директора института Аркадиј Тишков.

Фактички решавала су се многа социјална питања, на пример смањење броја удеса на путевима. Становништву је било довољно да преживи међусезону, мада је она и у претходном формату времена такође била мрачна. А сада већ можете да осетите све предности очувања летњег времена: завршавате посао не када већ падне мрак, него када је још дан.

Тако да испада да је или ујутру лоше, или увече добро. Осим тога, још се не зна како ће се људи понети према новом предлогу за пребацивање казаљки. Вероватно ће се опет појавити незадовољни. Тешко је свима угодити.