Друге обале Марине Цветајеве

Црвена свеска - под тим називом је швајцарска издавачка кућа Editions des Syrtes објавила концепте Марине Цветајеве. Стваралачка лабораторија велике руске песникиње, која је у току дужег времена била тајна, представљена је  публици у Женеви 19. јануара.

Свеска црвене боје са странама у коцкицама, у таквим свескама су писали ученици… Марина је имала неколико таквих нотеса. Потпуно или делимично су објављени практично сви. Издат у Швајцарској је последњи. Он је пратио песникињу 1920-их и 1930-их година, у току 17 година емиграције. Праг-Берлин-Париз -  ту је Цветајева  створила своје песме, стихове, прозна дела, есеје о руским књижевним класицима и  својим савременицима: песницима Мајаковском и Пастернаку. Црвена свеска се састоји од многих концепата за та дела, написана уочи повратка  1939. године у СССР, где она више није писала ни стихове, ни концепте. Стрељање мужа, прогнанство кћерке… Песникиња није издржала те ударе судбине, те је извршила самоубиство. Међутим, Црвена свеска је остала у Паризу. Последњи њен власник је био познати француски слависта  Жорж Нива, а то не може да се сматра случајношћу: за почасног професора  многих европских универзитета Русија и руска књижевност нису само објекат истраживања, већ и љубав за цео живот. Он је познавао Ахматову и Бродског, био пријатељ Пастернака, преводио Солженицина. Свеску Марине Цветајеве мени је предао писац и публициста Марк Слоним – крупна личност руске књижевне емиграције, - испричао је Жорж Нива у интервјуу Гласу Русије.

Питао сам га: Зашто ми то дајете? Каква мора да буде моја улога? Он је одговорио: Не дајем никакве препоруке. Поступите како желите. Међутим, боље је да то стоји код Вас, јер  могу да неочекивано умрем. Поред тога, Цветајева и Слоним су имали роман, додаје професор,  - један од бројних романа Марине, која је, како је познато, имала љубавне везе с мушкарцима и женама. Код Цветајеве то није дуго трајало. Љубавници су по правилу бежали од ње. Она је толико много тражила од себе и других да је то чинило живот скоро немогућим.

Ово издање не открива скривене стране живота, неке интимне детаље, - каже Жорж Нива. – Тамо су и концепти непослатих писама – не зна се коме. Нису идентификовани адресати тих писама. Можда су то измишљени адресати, не знамо.

Издање пружа допуњене штампаним словима аутограми, те потпуно преноси како је песникиња попуњавала стране својих концепата на руском и француском језику. После швајцарског издања следи руско, - нада се Жорж Нива.  Професор тврди да је ради тога све спремно.